НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Чак ни младост не може у теби тражити милост. Жестоко и снажно, шаљеш јој преурањену смрт. Химна Танату Унутар четрдесет осам сати у Србији су се догодила два масовна убиства. Најпре је, трећег маја, тринаестогодишњи Коста Кецмановић убио, бирајући жртве, осморо својих вршњака и чувара зграде, а шесторо деце и једну наставницу ранио. Непосредно затим, петог маја, двадесетогодишњи Урош Блажић у околини Младеновца убио осам а ранио четрнаест људи, како медији извештавају.  Сем по броју жртава, ове две трагедије имају неке заједничке карактеристике. Обојици су очеви пуковници високо рангирани у својим делатностима, дакле и сличног су (високог) социјалног статуса, из угледних породица. Даље, ова двојица младих убица се сасвим разликују. Злочини су неминовно међусобно повезани. Временска близина извршења указује да је старији убица добио инспирацију од млађег убице. Идејно, полазе из истог бездана. Но, како се види, "реприза" је доживела медијски фијаско. Б-продукција. Плагиј

АРХИВА Бр 13 22-03- '11 Овај напис се бави аритметиком српске самоуништавајуће себичности, а као повод има слабашан синдикално-народни отпор продаји „Телекома“, који за сада успева само зато што нико неће „најпрофитабилније државно предузеће“. Почећемо, ипак, од једног филма. "Банде Њујорка" (енгл. Gangs of New York) је филм из 2002. године који је режирао Мартин Скорсезе. Филм почиње у 1846. на Доњем Менхетну, у округу "Фајв Поинтс". Рат разних округа бесни годинама између банди "домородаца" (тј. оних који су рођени у Америци) и надмоћних ирских имиграната... Иако би већ овде могли извући понеку паралелу са нашим трибалистичким усудом, битнија нам је завршница филма. Док Њу-Јорком бесни побуна и влада хаос, на Менхетну, у кичерајски позлатом накинђуреном билијард-салону, новокомпоновани задригли буржији раскошних зулуфа, са томпусима у зубима, играју карте, билијар и опуштено ћаскају. Улази младић и усплахирено саопштава да се поб

  ГОСТ АУТОР: ТУЉАНИН НАПОМЕНА: Напис је компилација одговора типичном Вучићевом поданику коментатора под надимком "Туљанин", човеку који по ерудицији и оштроумности превазилази све политичке аналитичаре са чијим се урадцима  свакодневно сусрећемо. Пренето са "Новог Стандарда" . ***** За Шешеља и Вучића ради не њихов непостојећи патриотизам, тј. "патриотизам" оних који их подржавају, већ социјални инстинкти те масе, дакле подржавалаца поменутог двојца. По тим, у бити класним сентиментима, подржаваоци се у овом двојцу препознају. Виде себе, гледајући у њих, као у каквом, да кажем, огледалу. То је формула охлократије; укратко речено. Демагошки народни вођ и маса која му се повинује и клања (шта год он урадио или не урадио) због ситног пробитка или ћари који су у крајњој линији чак фиктивни. Баш никакав патриотизам. Са овим не знам шта ћемо да радимо, осим што знам да бисмо морали да се потрудимо да ова врста "патриотизма" (ту припада и соц

Савремени идиоти сматрају да је нација застарели концепт који више није применљив на интелектуално, прогресивно друштво. Kонцепт нације је, за ове идиоте који владају државом, непотребан и још горе, увредљив. Сви људи треба да се слажу са другима и нико никада неће остати гладан, а сви можемо да рецитујемо „Патак и жабе“ испод двоструких дуга до краја. Архивска фотографија (Извор: Фејсбук)/Извор: Стање Ствари   Објављено • 23. 9. 2021. На сајту "Стање ствари" објављен је чланак Слободана Јанковића "Kриминална власт брани себе а не Kосово и Метохију" . Носећа идеја написа је сажета у реченици: "Kада се овакве власти отресемо, тада ћемо, уз Божију помоћ, моћи да се спремимо да једног дана прошетамо војску до Ситнице и Бистрице, до Газиместана и Дечана." Не доводећи у питање ауторову добру намеру, нама се чини да је по среди велика наивност. Пре ће бити да ће после "Вучићеве епохе" доћи до потпуног народно-државног колапса, јер ће бити смрвљен