НИМБУСОВ ПОДРУМ

Pro memoria: Шест хиљада људи изгубило је животе на градилиштима арена за Светско фудбалско првенство у Катару. Шест хиљада мученика је жртвовано на олтару Бога Луденса. Игре могу да почну! Радуј се господо лепа! ____________________________________________________________________________________     Хрватска ногометна момчад опет се, својим већ епски рудиментарним анти-фудбалом, бауљајући, гребањем и швиндлом, прогурала до полуфинала Светског првенства у Катару. До тог успеха Хрватска је стигла а да никога, сем Канаде, није надиграла. Како неког и да надигра кад има две стативе и једну пречку у нападу? Како, кад у одбрани - а њима је и везни ред одбрана - имају пет добро дресираних пит-булова, али лимитираних, не-луцидних играча? Њихова вештина је да противника спусте на свој ниво игре. Када су то урадили против Гаучоса, страдали су од сопственог оружја и могу бити задовољни коначним резултатом. Неумољивост ове оцене више не може да промени исход утакмице за треће место са десеткова

(Док трају борбе фудбалских титана) ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: уторак, 15 јул 2014. У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у спринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, покушаће се са демагошким одговором „да је лопта бржа од

МАМАЉУГА ОД ФУДБАЛА Нису Енглези изгубили утакмицу од Хрвата у семи- финалу СП у Русији зато што су Хрвати играли спектакуларан ф удбал, већ зато ш то с у се усрали к'о кумрије. Дали гол, па им се но ге одсекле. Не могу лопту да погоде, некмоли човека, за разлику. Дају лопту свом полу-блеса вом го лману, па нек' се он дрибла са дивљацима са Балкана. Онај њихов центарфо р Кејн, кад види Виду, смањ и се за 10 цм , ради опстанка. Т ај качамак није кус'о. Ш то су добро акција замислили, не може се лопта добро додати, ако ти колена клецају. Ловрен кад шутне лопту, чекају је иза Футо шке цркве. И з поменутог Виде избиј а да је основну школ у завршио на пенале, после продужетака. И треба да се разуме, ова два бравца су добила утакми цу. Остало електр ични зечеви и тркаћ е кокоши . Ја глупљу и беднију игру игру него што су је пр ужили Енглези нисам видео у семи-финалним утакмицама. С ве што је на утакмици ваљало може се свести на: Затрк. Натрк . Набодак. Погода

ФУДБАЛСКИ ВАМПИРИЗАМ Чија је ово репрезентација? Како се Светско првенство у фудбалу у Русији 2018. ближи свом крају или врхунцу, како за кога, у мени расте осећај мучнине. Не због квалитета фудбала – игра се натпросечно атрактивно за светска првенства. Не и што је могуће да је ово у Русији последње које пратим под неумитним вишком природних закона у Срба. Не ни зато, јер што уз помоћ радија, што црно-белих и колор телевизора, те владајућих пара-нормалних технологија, испратио сам петнаест првенстава.   Оно што ме је згрозило су вампири. Сви смо чули за синтагме „енергетски вампири“, „психички вампири“, „економски вампири“. Овде се све спојило у један сублимирани „фудбалски вампиризам“. Најпре, видимо да су у глобалу завладали вампири. Неко ће глобалну доминацију богатих звати колонијализмом, други нео-колонијализмом, мада је у питању хибридни милитарни  колонијализам, са много раније невиђених паметних бомби које глупо убијају и невиђено усавршеним т