НИМБУСОВ ПОДРУМ

ШУМАДИЈСКЕ "ПИЦЕ ЛАГАНИЦЕ" Да ли сте срели икада у друштву три жене да ћуте, сем ако не прислушкују шта неки други причају, па да то после да изанализирају? Ја нисам. Чешће сам наилазио да торочу у глас. Но, наиђох на сајт лепога назива "Глас Шумадије" . На жалост, одмах пада у очи: какав је то глас Шумадије на латиници? Још горе, чим уђете на сајт, дочека вас мило лице недефинисаног Недима Сејдиновића. За њим Динко Грухоњић. За овим Златко Јелисавац, босански кукавни дезертер који је пустио да му кућа у Босни изгори а он се уподобио у ортодоксног војвођанера. За сву тројицу одговорно тврдим да мрзе Шумадију толико да нема ничега што постоји да могу више да мрзе. Поред њих, ту је још гомила других моралних разваљотки попут партизанског дезертера пуковника Стојадиновића или типичног малограђанина Кулачина, кога можете познати и као ТВ-лика Чваркова, са Пејића салаша. "Глас Шумадије" или септичка јама, шта је? Шта паметно има да каже Шумадији

КАД ИМПЕРИЈА УЗВРАТИ УДАРАЦ КРАТКА СТУДИЈА СЛУЧАЈА КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ БАКА-ПРАСЕТА  Нацистички копљаници, нису јутјубери   Не, нисам очекивао да се континуирано бавим феноменом Бака-Прасета. Написао сам шта сам имао у датим ситуацијама, и негде тамо је требало ставити тачку. Међутим. Тренутно је у току процедура гашења Јутјуб канала Бака Прасета са неизвесним исходом. Све је праћено препознатљивом негативном кампањом, халабуком и "навлачењем" надобудног али политички неискусног јутјубера у медијске замке којима није дорастао (нпр. гостовање на ТВ Прва ). Непосредни повод за коментар је чланак Динка Грухоњића "Нове деведесете – Бака Прасе, Левијатан и Фирер", са филозофским поднасловом "Пржење мозга: Лоша бесконачност" . Уважени професор са Филозофског факултета у Новом Саду, Катедра за журналистику, који би морао будуће новинаре да учи објективном и етички чистом новинарству, не пише "Србија" него  "српија" . Већ ова

"АУТОНОМИЈА", ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЗА ХУЉЕ Можда понекад треба ближе објаснити саркастичне алузије које правим постављањем чудних илустрација уз текстове. У овом случају, Лале кажу да је "бундева њихово највеће брдо". Бундева је овдашњи симбол српског трајања. "Халовен" је Ноћ вештица, морбидни западњачки "празник" за мале нацисте. Да би било изгледно, бундеви се ископа сва нутрина, запали се нешто, те остане само изрезана кора, и наказа по вољи креатора. Данас су највећи бранитељи Војводства српскога они који су јој душу, срце и мозак почупали, па се сад из ње ругају и керебече. У САП Војводини живи скоро 70% Срба, али нема ни једног гласила, ни једног сајта, ни једне институције, која штити српски идентитет. Нема ничега, или је све шупље и попаљено. Насупрот српског идентитета буја антисрпски расизам. И, ево, када се учинило да је проусташка дружба Динка (недоказаног Сабахудина) Грухоњића на измаку, они наново процвет

ТОМИСЛАВ ЛОВРЕКОВИЋ, СУПЕРБОТ Томо Ловрековић у својој маскуларној фази Супербот није глуп. Он има стил, креативан је, уме да се изражава. Будући вешт са речима, сваком политичком трешу који промиче ингениозно ће дати привид смислености. Тако поставља нове стандарде ботовштине. Супербота ћете препознати по томе што не брани политичара који га је унајмио, већ напада његове противнике. Свог старосту помиње овлаш, остављајући нациљаном конзументу да својом памећу схвати колико је староста у ствари прави народни вођа са ставом и визијом.   У својој авангардној модификацији супербот је разбарушен, ван друштвених шаблона. То је самосвојни ботовски Мајаковски. Изградио је имиџ антисистемског диверзанта, скандал-мајстора спремног да за своја слабо плаћена уверења допадне и затвора.   Попут савременог Дантона, оног анфантерибла Француске револуције, супербот може да гордо ускликне „Продајем утробу, али срце никад!“ . Зато што је тако принципијелан и уједно искусан, он је најпозванији д

ЦРНИ МАГНЕТ Једном ће се можда окончати и халабука у Србији изазвана "невер оватним " успехом хрватске фудбалске репрезентације, у кој ој су докладни српски навијачи за Х рвате апсолутно издоминирали српским ваздушним простором неподношљивом буком, дерањем, масовном шипарич ком хистеријом незабележеном од првих концерта "Битлса" . Хистерија као и свака хистерија појави се на кратко и прође . М еђутим, ов ај тал ас блесавости ће оставити неизбрисиве последице и на оно мало још сачуване здраве памети у Срба . Сила притиска кроато-лудила је толика, да су чак и најотпорнији бар делом попустили. О туда, не вреди објашњавати спортску, фудбалску димензију "хрватско г феномена ". Сви сматрају да с у се "Хрвати мушки борили до краја" , те да су "играли добар фудбал". Било би занимљиво виђење и оцена истих људи да им се предоче резулта ти Хрватске од поче тка квалификација (у којима су били дуги у групи , иза Исланда , земље