Постови

Приказују се постови са ознаком добровољно ропство

ДОБРОВОЉНИ РОБ О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ

Слика
  Чему се радују: слободи или ропству? (Аутор: Zinovii Tolkatchev Auschwitz, 1945) Професор Огњен Радоњић је на већ легендарном аутошовинистичком порталу  "Пешчаник - ако вам је добро онда ништа" објавио чланак "Добровољно ропство у 10 тачака" који је изазвао значајну позорност замало па интелектуалне и још мало више замало либералне публике. Проф. Радоњић спада у особиту групу интелектуалаца са погрешне стране западног лимеса који себе сматрају за "новог човека" ( íbermenš ) случајно рођеног у Србији. За такве је, примерице, недавно преминули Дејан Тиаго Станковић "имао ону врсту духа која је овај град чинила живим. Он је био знак наше виталности. Упркос оловним временима" , те су се "тетурали улицама када је до њих стигла вест о смрти Тиаговој" . ДТС је, без сумње, био фигура половичног духа, недовршени Хрват, а шта се подразумева под "нашом виталношћу" не знамо. Моја виталност, каква је да је, ту не спада. У ост

ИЗ САМОИЗОЛАЦИЈЕ У ЖИЦУ

Слика
ИЗ САМОИЗОЛАЦИЈЕ У ЖИЦУ /Педесет други дан самоизолације и повратак у нормално стање окупације/ Из Короне смо изашли гори и беднији него што смо у њу упали. Очито се види како је "најсмешнија зараза" само додатно оголила беду српског друштва. COVID-19 није убио много "бака и дека", али је истерао на површину још зла из мрака наших душа. Ми смо НИШТА! Ми смо распаднути народ у бегству од себе. Ми смо поплашени робови спремни за кланицу. Јуче сам се убио од срамоте. Од стида националног. Ана Брнабић нам објашњава шта је српска застава!? ЕЈ! Ту Ивица Дачић, ту и други њихови. Само нема нашег Пунише Рачића. Појавио се Бошко Обрадовић, али најјаче оружје коме је дорастао је пластична пиштаљка. Па и њега је СА одред СНС избацио из сале заједно са пиштаљком на захтев фрау Маје Гојковић.  Онда се у истом "високом дому" за предугу реч јавио Марко Атлагић , личка побегуља, наравно, испред СНС. Говори охоло, безобразно, цинично. Слушајући

О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ

Слика
О  ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ Etienne de La Boétie : ИЗ "РАСПРАВЕ О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ" Етјен де ла Боеси (1530-1563) је 1548. године, са својих 18 година ,  написао дело  "Расправа о добровољном ропству" , "у славу слободе а против тираније", са вечито актуелним питањем зашто се потлачена већина не побуни. Хтео бих, овом приликом, да схватим како то да толико људи, толико села и градова, толико нација подноси каткад једног јединог тиранина који има само ону моћ коју му они дају; који има снаге да им науди једино ако су они вољни да то подносе; који може да им учини неко зло само ако они пристану да га трпе а не да му противрече. То је јамачно велика а ипак тако обична ствар, па се ваља пре жалостити него изненађивати тиме што милиони људи бедно служе, погнутих глава под бестидним јармом, не зато што их на то приморава нека јача сила, већ зато што су изгледа опчињени и очарани самим именом Једног… Али, о добри Боже! Шта ли то може бити? Kако