Постови

Приказују се постови са ознаком Шиптари

О ЈЕДНОЈ СРПСКОЈ ЛУДОСТИ

Слика
  Скопље, Споменици краљу Петру и Краљу Александру, којих више нема Овај мој коментар је од пре четири године. Немам шта да додам, сем да је наша власт, режимска&црквена, признавањем аутокефалности Македонској православној цркви показала да се слепо држи по српство уништавајуће  доктрине "братства-јединства" КПЈ. Није ту само политичка неукост у питању, ту постоји усађена намера да се српство уништи. Бугарима није ни на памет пало да следе наше великодушне уступке. За њих је македонски језик део бугарског језика, македонска црква је бугарска црква, Македонци су Бугари. И тачка. Македонски Шиптари исто размишљају као Бугари за свој део Северне Македоније. Само наше тупаџије туле о "братству-јединству" и "пуноћи љубави". *****   Коментар, 28.9.2018.: Маћедонци гласали дал' да се зову Северна Маќедонија и хоће ли у НАТО и хоће ли у ЕУ. Било на нашем јавном сервису. У појашњењу ситуације, рекоше да има три просторно подједнаке Македоније: Егејск

БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ДО ПОСЛЕДЊЕГ СРБИНА

Слика
  Манастир Девич, XXI век Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати! "На Газиместану" Милан Ракић, Песник, дипломата, четник Војводе Вука, ослободилац Косова, 1912. Коментар на чланак: Албанско-српске бесе Аутори: Александар Р. Милетић , Бељуј Бећај [2] и Срђан Милошевић . ПЕШЧАНИК, 09/02/2023 [1] Цитат: Проблем данашње јавне перцепције је у томе што се тадашња збивања посматрају само кроз ту поремећену диоптрију великих националних наратива; читав универзум свакодневице живота и међуљудских односа у локалним срединама постаје невидљив у великим синтезама које од историје виде само националне међе, карабине, реденике и војну музику. Супротстављајући историјске изворе таквој перцепцији прошлости, ми указујемо на Ракићеве депеше

МАЛИ ШЕНГЕН ЗА ВЕЧИТЕ ПРОВИНЦИЈАЛЦЕ

Слика
МАЛИ ШЕНГЕН ЗА ВЕЧИТЕ ПРОВИНЦИЈАЛЦЕ Време хероја Летећи одред пуковника Плазине и остале јединице Дринско-албанског одреда, углавном састављене од Ужичана, Ваљеваца и Подрињаца, иако уморни, гладни и боси, 18. новембра 1912. године, после петочасовне жестоке борбе заузели су варошицу Љеш на јадранској обали. Kада су пуковник Милован Плазина и његови борци први избили на плави Јадран, вековни сан многих српских генерација, били су пресрећни јер је преко њих Србија први пут изашла на море. Приликом освајања тврђаве Љеш, Михаило Миловановић је био необично дирнут и одушевљен сусретом српске и црногорске војске. „Велика радост завладала је међу две српске војске због овог изненадног сусрета, а љубљењу није било краја, из чега се видело да су се браћа дуго и жељно ишчекивала. То је био израз народне душе.” Време змија Када су дошли "ослободиоци" 1944., поп Зечевић је потписао забрану повратка Срба на Косово и Метохију, а Тито је пунио буџет Албаније са 46%. За уз

ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ

Слика
ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ Надежда Петровић: Грачаница Први пут објављено пролећа 2010. године Знали смо да је почело... Био велики митинг `89 на Газиместану. Све перфектно организовано. Патриотски. Следеће године, мало кога је више било брига. И загустило. Решимо Мијага и ја да опет идемо. Жени не кажем ништа, да се поштедим дводневног бескорисног звоцања. Узмем `слободне дане` у фирми. Пустим супругу да оде на посао ( у „Kаменицу“). Сачекам ташту да преузме бригу о деци. Kажем јој: - Идем на Kосово. - Баш ме брига! Седнемо Мијага и ја на аутобус, па за Нови Сад. Уђе аутобус у станицу. Тамо, моја жена још чека градски за `Институт`. Шта сад? Блесаво да се кријем од жене, а, бива, крен`о на Kосово равно. - Е, Вера, ја одо` на Kосово! - Боже, будале! Иди да те не гледам! Стигнемо у Београд. Нема добре везе. Никако. Kупимо аутобуске карте до Рашке, па ћемо оданде некако. У `Пионирском парку`, на клупи, к`о што је и ред, смажемо печено пиле ш