Претражи овај блог

субота, 12. септембар 2015.

12.9.2015.

МАЛИ МАРЕ, ЗАБОРАВЉЕНИ БУНТОВИНИК


Да, компјутер је елегантно решење. Колико год података стрпате у њега, он исти; не расте, не шири се у простору. Ако своје ломно и трошно памћење желите да "подржите" објективним истинама прошлих времена, па у ту сврху почнете да скупљате исечке из новина, врло брзо ћете бити затрпани гомилом новинске хартије у којој нема сналажења. Бићете приморани да већину онога што сте сматрали необично важним у моменту догађања, после кратког времена одбаците у канту за смеће, као потпуно безвредно.

Ту долазимо до "феномена старог кофера". Сви који воле свој компјутер, тај јединствени симбол прогреса и будућности, само и искључиво будућности, неће у њему чувати новинске написе бајате двадесет година.

Компјутер не трпи плесан и мемлу.

Стари кофер нема тај проблем. У њему сам данас пронашао пожутели, али баш пожутели, чланак у коме је сачувана прича о "Малом Марету", заборављеном бунтовнику без компромиса.

Заборављен?

За Маретом се не пале свеће, не помињу га у својим молитвама свештеници. Није херој за наше "моралне громаде" сакупљене у скупо плаћеним НВО. Те громаде праве своје хероје од наркомана страдалих у обрачунима шверцера. Ако на претраживачу укуцате његово име, понудиће вам можда неког ФБ корисника под тим именом, ништа више.

Пожутела новинска страница, међутим, чува причу о почетку наше садашњости. О времену када су се хуље обогатиле продајући "патриотизам", а тинејџери постали лаки на обарачу. ево те приче.

Рат Малог Марета

Трагичан симбол нове генерације малолетних преступника постао је Дорћолац Марко Борак, звани "Мали Маре". Момак који је у мају ове године (тек што је напунио осамнаесту) пронађен мртав на плочнику у Улици Светозара Марковића (где је избачен из кола), замерио се скоро свим дорћолским богаташима јер, како је говорио "није желео да гледа како су се обогатили преко ноћи". До пунолетства направио је завидан број кривичних дела, бацао је бомбе на локале и кола дорћолских бизнисмена, а занимљиво је да је све то радио самоиницијативно из једног простог разлога - "као дечак није имао пуно новца". Колику панику је његов начин обрачуна изазивао међу старијим Дорћолцима, показује и чињеница да је најчешће ноћу, у станове његових другова упадао неки од "оштећених" заједно са полицијом тражећи Марета. Сутрадан, прогонитеља би чекало изненађење, јер Маре је имао обичај да их позове телефоном, и најави следећи потез.
Иако се имена оних којима се замерио Борак добро знају, полиција до данашњег дана није разрешила убиство. Тврди се, наиме, да је наручилац убиства, човек са јаким везама у МУП Србије.

"Наша борба" 10.11.1995. Драгољуб Петровић

Дорћолски и ини бизнисмени су у међувремену само мало променили приоритете и стајлинг - сада им је опсесија "Европа" и носе розе кравате. И даље су блиски МУП.

Мали Маре је остао "ватра", бунтовник без компромиса.

Заборављен? Нема везе, с тим је и рачунао.

(Из архиве, 2010.
Напомена: Касније је прича допуњена личним сведочењима...
https://www.facebook.com/PULS.ASFALTA/posts/327826973907950 )


Нема коментара:

Постави коментар

ХРАНИ КУЧАНА ДА ТЕ УЈЕДЕ   Питање рехабилитације Милана Недића није тако једноставно  као питање рехабилитације команданта ЈВуО...