НИМБУСОВ ПОДРУМ

Војвођанери немају проблем са расрбљавањем, које подстрекавају и финансирају велики и моћни, већ са својим брендираним слугерањским менталитетом који препознајемо као "синдром бечких коњушара". Тај ко зна кад запаћени слугерањски менталитет је и основни носач војвођанерског новокомпонованог идентитета. Урош Предић "Весела браћа"   Док је национал-шовинистичка идентификација у Црној Гори, по лику и промисли дукљанских визионара Секуле Дрљевића и Савића Марковића у пуном процвату, аутошовинистички покрет у Срба Војводине никако да стане на ноге. Овдашњи Дукљанери, ти квази&надри витезови и сердари, који допелаше и ушанчише се на „руководећа мјеста“ још ономад, иза совјетских тенкова, не мрзе отворено само Београд, који им је централни ареал за муљање, талење, лоповлук, коцкање и ширење, већ са једнаком гадљивошћу и презиром гледају на Војводину. Назад не могу, јер их чекају овце и пашњаци. Како "мрче", тако сви сиђоши. Учили од Дукљанера. Тако смо доби

МАГЛЕ МОНТЕВИДЕА ИЛИ: О БЈЕЛИНИМ ЛАЖИМА ИЛИ: ПРОФИТНИ СОФТ КОМУНИЗАМ   Први пут објављено: 28.04. 2014 * Свака част мајсторима Драган Бјелогрлић са сценаристима Драгојевићем и Божићем је, ако изузмемо Холивудску продукцију, својим блокбастером „Монтевидео“ покорио биоскопску планету. Од Русије преко далеке али нама пријатељске Кине, до Балкана где се филм и серија у сласт гледају. Са бројем продатих улазница и изврсним „шером“ иду и филмске награде, па је Бјела са екипом покупио прегршт признања „од Токија до Милвокија.“ Пошто се филмови праве да би били гледани и зарађивали паре, свака критика је унапред осуђена на пропаст. Ако се у прикрајку свести има чињеница да је „Монтевидео“ државни пројекат (и у време ДС и у време СНС) не чуди што се наш филмски критичарски еснаф крајње благонаклоно односи према овом пројекту. Да је у питању топла људска прича постало је опште место. Неки филмски стручњаци су ишли до констатације да филм достиже филозофско-метафизичке димензије, што ве

РЕЛАТИВНИ ТЕРОРИЗАМ Хотел Краљ Давид, Јерусалим, 1946. Фото:АП На светској мапи тероризма Срби се котирају високо. Ево нас неких 5600 недеља одприлике, већ смо изгубили тачан рачун, у врху листе терористичких народа, од када је Гаврило Принцип упуцао Фердинанда. Јуче, 28. августа, у БиХ је обележаван други напад на Маркале . Тога дана су Срби, према налазима истраживача Хашког трибунала, минобацачем, из шуме, паметним самонавођеним минама које су заобишле солитере, побиле много људи на пијаци. Истина, има војних експерата који тврде да је тако нешто немогуће, већ да су експлозије подметнули домаћи муслимани да би НАТО имао изговор за војну интервенцију против Срба. Овом приликом НАТО на челу са УСА, лучоношом борбе против тероризма, је сасуо више од 4,5 тона муниције са осиромашеним уранијом на циљеве, што је изазвало тешке и дуготрајне последице. Тако су Срби поново остали записани као терористи и покошени. Истина је да смо једини европски народ тако курате среће да га од тероризма л

КАКАВ ДЕДЕК ТАКАВ ВНУК Едвард и Јосип Броз Фото: Информер/Васељенска У богатој телевизијској понуди гледалиште у Србији има задовољство да прати и сарајевску ТВ FACE, власника и глодура Сенада Хаџифејзовића. Овај сарајевски новинар је нескривени бошњачки фанатик и србомрзац. На томе гради свој штимунг и реноме. Да би својој талибанској телевизији дао неки привид ширине у пројекат је укључио нешто српског отпада. Нама је запао за око документарни програм "Намигивање звијездама" аутора Миша Марића .   Мишо Марић чита своје стихове о Титу Мишо Марић је типичан социјалистички култур-трегер и ухљеб. Полу-интелектуалац, истина добар у приповедању догодовштина из густиша ондашње високе босанско-херцеговачке политике. Водио бенд Мостарске кише. Цењен у писању сценарија за свечаности обележавања годишњица догађаја из НОБ и Дана младости. Заљубљен у Тита и партизане. То слепо обожавање није окрњило ни што су њега, урбану икону мостарску, они због којих се клео у братство-јединство изг

ПРОШЛО ЈЕ ВАШЕ, А ВИ И ДАЉЕ ПРАВИТЕ ШТЕТУ   /Мало проширен манифест Ненада Јанићијевића из 2014 године/ Партизани, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, илегалци, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, кадровици, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, чупачи бркова Солунцима, милицијске кураве,   добитници седмојулске награде, филмски и књижевни цензори, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, рушитељи цркава, поражене као и победничке снаге

"КРАЈИШКО СРЦЕ СРБИЈЕ" Прву декаду августа 2021. обележили су Дани сећања на прогон Срба из Хрватске 1995., чија је централна манифестациј а одржана у месту Бусије код Београда, и Олимпијске игре у Токију, са свечаним дочеком освајача медаља испред Старог Двора. Оба догађаја су количински претерано и упадљиво неукусно коришћени за хвалу председника Вучића и његове визионарске политике. Заједничко за ова два неспојива догађаја је истост у обради. И место туге и место радости претворени су у једну политичку рекламу, у режирани "медијски садржај" за широку потрошњу. Већ препознатљиве колоне аутобуса, милом или на превару доведена публика, груписане ново-распаковане заставе на ново-одељаним штаповима којима сви машу у исто време и на исти начин док камера прелази преко масе да се види колико је та маса једнодушна. Затим стандардни сценски програми, светлосни ефекти и обавезно ОН, са својим чудноватим гримасама, патетичним бусањем у груди српске и крешчендом у виду вел