НИМБУСОВ ПОДРУМ

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши играч Партизана, рођен је 1952. године, а за Партизан је наступао у првој половини 70-их година прошлог века. У Партизану није успео да се избори за место у тиму али је већи траг оставио играјући за Тетекс из Тетова." Свако има идола у детињству. Мој идол је био Јо вица. Проблем са паметном децом је што их роди тељи раније пошаљу у школу. Очекује се да тамо паметно дете издоминира . И, што се тога тиче, није ф алило ништа из перцепције мојих родитеља. Али, живот дечака је нешто друго. Кад си млађи, уз то кржљав, уз то "син буржуја" у партизанском окружењу, леле теби. А Нова Пазова је била управо такво окружење. Ма, немаш шансе . Е, т у је Јовица Будисављевић био другачији. Стварно, поставио се као заштит ник. Најјачи у разред у, најбољи ф удбалер. Уз то, и сам је био паметан, па му није требала никаква п одршка. Једноставно, штит

СРПСКИ РЕАЛНИ АИКИДО Хистерија и згражавање око српског крљања за пилад у новоотвореном " Лидлу" се још не стишава. Ова крљажа превазилази по страсти и броју учесника ону с по ч етка века када нам се вратио вољени "Меркатор", кога смо у међувремену изгустирали. Да не околишимо - гурање, отимање, макљажа, самопонижавање око свега и свачега је наш начин живота, главна одлика националног фолклора. Када за хиљаду година археолози буду ископавали полупане остатке Срба на Б алкану, засигурно ће закључити да пробијање кроз тесна врата или от и мање за дрво представљају аутохтону српску борилачку вештину, чије тајне с у нестали насилни Срби љубоморно чували. Да нам бламажа са Л и длом није неки израз необјашњиве изненадне масовне хистерије, већ генерацијама пажљиво неговани животни стил, подсетићемо са неколико живописних прим ера из недавне прошлости. Сећате се наших "деведесетих", када смо се јуначки борили за мусаве векне које су нам добри људи бацали и

ЗНАТЕ ЛИ КО ВАМ ПИШЕ ПО ВИКИПЕДИЈИ? Дамјан Павлица пише за Википедију У припреми за један озбиљнији чланак који се тиче тешког стварања наше државе, наиђох на чланак на архи-аутошовинистичком "Пешчанику", под надмоћним насловом "С авремена историја Косова". Мислио би човек да је студију писао тим мудрих стараца, након деценија студије случаја. Ма какви, то је написао тада двадесеттрогодишњи Дамјан Павлица. Рећи ћемо опет, па добро, "Пешчаник" је такав, то ђубре и не чита нико други до наркомани и дегенерици. Јесте тако, али није до краја тако. Исту скраћену и прелагану "Савремену историју Косова", наћи ћете на Википедији , али без имена аутора, па можете помислити да је исто писао нормалан човек, а не дрогирани ауторасиста. И то људи прихватају као нешто релативно прилично тачно, и оријентишу се даље према томе.  Дамјан Павлица је типични "беофашиста". Он је "урбан", са дозом разумевања за сељачку Србију. Услед немо

 ХЛАДНА ОСВЕТА МАЛОГ ЂУРЕ Ђуро Зец - фудбалер са најјачим шутом у Србији Вест је уобичајено новинарска: Суперлига: Зец зауставио Новосађане. Из садржаја вести не можете закључити ништа друго до да је један "брзоноги фудбалер" крушевачког Напретка постигао гол на гостовању у Новом Саду против Војводине, те је његов клуб победио. Иза те вести исписане штурим и слабим новинарским вокабуларом, стоји читав живот једног сићушног полетарца који је постао и остао фудбалер искључиво својом вољом, одлучношћу коју може да носи само срце храброг дечака. Све што чини наш фудбал било је против њега. Па и због тога и таквих, попут Ђуре Зеца (рођ. 1990.), волим фудбал. Елем, почео је у "Школи фудбала ТСК" Темерин са пет или шест година. Сви су се смејали како је увртао нервозно превелики шорц који му је падао преко колена ручицама пре утакмице. Онда, кад дограби лопту, смех се претварао у овације. Било је јасно да превазилази средину. Тако се обрео у "Војводини". Ал

ЗНАМО ШТА СТЕ РАДИЛИ СЕДМОГ ОКТОБРА Највећа је неправда кад ко од зла дјела свог ј ош и корист какву има. Валтазар Б огишић Да се разумемо, „Шестог октобра“ се није могло десити ништа. Дан је био врло мамуран. Одмарало се. Веља Илић одржао говор у 10х, и као злогука птица опоменуо. Потом је са својим Шумадинцима отишао кући. Тај говор нигде нећете наћи, јер никоме није пријатан.   Шта се дакле догодило Седмог октобра 2000 .? Левичари осетили моменат. Било је критично да Србија поново постане српска, па су дејствовали са леђа, док су Срби рушили издајника Милошевића. По левичарима, све је дозвољено да се отме власт и стекне богатство, а „коме је до морала, нек иде у цркву“. И док су једни крв пљували не би ли спасли Србију од тираније Слободана Милошевића и ЈУЛ-овских криминалаца, ново-скојевци предвиђени Зораном Ђинђићем су заузимали банке и трезоре, заогрнути хиџабом Европске уније. Ђинђић се окружио себи сличнима . За те „експерте“ (бива млади, лепи и шк