НИМБУСОВ ПОДРУМ

СРЂАНОМ ПРОТИВ ИСТИНЕ Коначно, Срђан Алексић добио је улицу и у Београду о Светом Сави 2016. После толиких градова које се обележише његовом улицом, поклекнуо је и Престони српски град. Тек по негде тим поводом су отворене сада већ деценијске контроверзе које прате случај несретне погибије овог Требињца. Да развејемо сваку дилему, погибија Срђана Алексића нема никакву копчу ка херојству или чојству, бар како Срби разумеју "Примјере чојства и јунаштва". Прича је ипак вишеслојна, и носи усуд страшног рата. Ко је власан да се баци каменом на Рада, оца Срђановог, који је у рату изгубио оба сина? Дом му опустео.Човек сведен на патњу докле се не придружи. Гради човек чесме за успомену, кад више ни њега не буде на овом варљивом свету. Међутим, истина је и нешто друго, чега се Раде боји: "Част и брука живе довијека". Још кад је брука двострука, терет је превелики. Тешко је задирати у двоструки, сваки за себе неизрециви и претешки Радов јаук. Међутим, за р

О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (4) - УМЕСТО ЕПИЛОГА -  Нисам случајно у поднаслову назначио "уместо епилога". То је из разлога што ми живимо тек први део епилога. Најбоље сцене епилога су тек пред нама. После или испод дна увек има ново дно. Ми ћемо непрестано налазити кривце, сваки по свом нахођењу, који ће бити добар самоизговор, али ћемо једнако посртати истом стрмином. Како да се променимо, ако нисмо спремни ни на тако мали уступак сопственој савести - да признамо сопствене грдне заблуде од пре тако кратког времена? Како, кад је на кисели мук или гунђање наилази и сведочење цитатима   од пре двадесет година, шта је ко радио и како се тада размишљало, зато што се не уклапа у данашњи стереотип? Зар нико у актуелној политичкој тактици Вучића није препознао Милошевићеву стратегију из 1995.? Да позовем у помоћ врло паметног Ајнштајна: "Не можете решити проблем методом којом сте проблем произвели". Пошто у главном знамо шта се

О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (3) Даља полемика између друга Пера Колунџије и мене није у потпуности сачувана, а по обичају се свела на понављање истих тврдњи, тако да преносим у скраћеној верзији моја последња два писма. ПИСМО ЧЕТВРТО И ПЕТО: "КАД СЕ УЂЕ У ПОГРЕШАН ВОЗ СВЕ СТАНИЦЕ СУ ПОГРЕШНЕ" ("Наша Борба" око 20.3. 1995. и четвртак, 6. 4. 1995. Утуци на "Владика није у праву" и "Изабрали сте лош пут") Кроз полемику о говору Владике Атанасија у Шамцу ми пре свега говоримо себи и нашем односу према бићу народа коме припадамо. Тежина ситуације нам налаже потпуну искреност. Најпре, г. Перо Колунџија упорно понавља да ће се прихватањем плана Контакт групе и кроз преговоре сигурно остварити конфедерација РС и СРЈ. Морао би, међутим, као чврсту потврду такве могућности да наведе документ, одлуку неког светског форума који то гарантује. Таквог документа, на жалост, нема те његов основни став и све даље извед

О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (2) МИР БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ С овим ја немам ништа. Само цитирам. ПИСМО ДРУГО: "ВЛАДИКА НИЈЕ У ПРАВУ" ("Наша Борба" четвртак, 9.3. 1995. Утук на утук "Владика је у праву") У писму Ђорђа Ивковића поводом беседе владике Јевтића, изречене на Скупштини Републике Српске, препознао сам критику ставова из мог писма "Ратоборни владика", па вас молим да објавите следеће. Полазећи од тога да више није могуће дозволити да наша судбина зависи од хазардне игре лидера са Пала који нас воде у пропаст (а владика Јевтић нас свим својим бићем гура да их подржимо) - сматрам да са њима није више могуће тражити излаз из овог стања, већ само ићи у рат. Никада лидери РС нису, бар од предлога Контакт групе, јасно дефинисали своје циљеве. Имајући под контролом 75 одсто територије БиХ, час су говорили да треба да уступе 20 одсто територије, час стављали до знања да запоседнуто не могу напустити олако.

О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ, РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (1) Владика Атанасије са војницима РС. Фото: Срби и Коњица   Једва да је прошло недељу дана од прославе Дана Републике Српске. Обележавање овог важног свесрпског празника изазвало је оштре конфронтације на свим нивоима, од наших локалних, до највиших, геостратешких, где џинови ломе руке. Како се то устаљеном фразом каже, друштвене мреже су се тих дана усијале. У непрегледној маси написа, коментара, ботовања и карикатура, оштрином, истинитошћу и снагом духа издвојио се напис владике Атанасија Јевтића "Вучићево поповање против "небеске Србије" или приватизација неба и земље" . На жалост, још једном се показала сва беда "усијања друштвених мрежа" - већ дан-два након критичног 9.јануара 2016, све је спласнуло, усијани коментатори су нашли нове теме за паљевину, оно што је јуче било животно важно, данас је "смор". Друштвене мреже су добро извршиле своју вентилациону улогу у друштвеном експрес-лон