НИМБУСОВ ПОДРУМ

ИЗБОРИ У СРБИЈИ: ТРКА ТОВЉЕНИХ ЗЕЧЕВА Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Кад у старим стиховима пронађете исти јаук који и вас раздире, све делује узвишено и  мушки; скоро да налазите окрепљења у словима која вам наду не пружају. Међутим, окренув се од интровертне епике и личне агресивне депресије, не можете се измаћи од вулгарности и кужи реалног живота. Долазите у присилу да са узвишеним стиховима и светим бесом у себи пливате у септичкој јами. Залуд стихова, нема уздизања у људској осоки. Налазимо се у предизборној недељи најсрамнијих избора икада одржаних у Србији. Ономад, када су комунисти заменили Немце у окупацији Србије, славна "ћорава кутија" беше оличење покварености нових окупатора. Данас би ту исту "ћораву кутију" позлатили због поштења. Ондашњи избори су служили да се сузбије демократија,

КАД КРКАНИ ЗАВЛАДАЈУ Српским земљама су завладали кркани . Уместо агенција за истраживање јавног мњења, које утврђују рејтинг политичара најсавременијим статистичким моделима, довољан је сточни кантар. Није више важна ваљаност политичара, патриотизам, одговорност, умност, чврстина уверења, духовна вертикала... не, те кључне одлике су постале непожељне. Сада је важно да је политичар глават и габаритан, блањан па тесан, посиров али у тегет оделу. Такав задовољава машту просечног бирача. Нарочито да је глават. Сматра се да ко има већу главурду, тај може боље водити државу. Пра-мера је Ненад от Чанак, дискретни владар Паноније, и брат му близанац који све исто мисли, само тврди да је Србин, Војислав племенити Шешељ. Један из горње други из доње Прчевине. Два усташоида. Рођаци мили, очито, само им се носеви разликују. Ко њих надмаши у габаритима и гејачкој подпапучености, владаће Србијом сто година. Фото Јутјуб. Скриншот Н1, преко Б92. Као што нерасту мерите &quo

ПРОДУКТИВАН РУЧАК ВУЧИЋА У БЕЛОЈ КУЋИ Ових дана прецедник Србије Александар Вучић је походио Вашингтон. Медијски, његова посета је пропраћена неуобичајено дискретно, али професионално. Нису бујале емоције као иначе. Мајк Помпео је на Твитеру написао да је са српским председником имао "продуктиван ручак", током којег су разговарали о дијалогу Београда и Приштине, као и европским интеграцијама Србије. Након истог продуктивног ручка, наш прецедник Вучић је дипломатски изјавио: "Имамо америчку подршку за укидање такси!" Затим је, са мало задршке, сувог грла, додао, гледе преговора о косовском питању (које је иначе и метохијско питање, али се глодури мејстрим медијима не баве тривијалијама) :  Не очекујем лаку јесен, ни једноставну зиму. Па, шта да кажемо? Имамо америчку подршку за укидање такси у замену за тешку јесен и компликовану зиму. Шиптари, у замену за подршку у укидању такси, добијају лаку јесен и просту зиму пуну радости. Све

ПОСЛЕДЊА ИГРА ЛУДАКА 19. април 2019. Гледам аутобусе који бучно јуре ка Београду. Од силине, више ни бела линија се не важи. У аутобусима озарена маса. Да, они су озарени, усхићени. Маните паре и сендвиче, то се ми тешимо да нам народ није баш толико упропашћен, они иду зато што воле тако. Да се Тито од некуд појави, тек би видели лудницу. Кад нема Тита, добар је и Вучић. Тупави и одвратни полусвет. Гадим се тог аустроугарског стрва који је Вучићев темељ власти и, који се као смрадна осока, шири Београдом. Ови су гори од педера, луђи од кореомана (лудака који плешу до смрти). Иду Престоним градом уз трубаче, песму, барјактаре, војводе и "викаре". Деру се, бекеље. Весеље једно изгледа, док, подмукли, сваки у џепу чврсто држи рђав ексер за сандук Србије. Набујао шљам и разврат и пороци,   Подигао се трули задах пропадања,   Умрли су сви хероји и пророци. Одбијам да сам исти са таквима, једнако као што не припадам међедима, хијенама или губавцима.

МАРТОВСКО РИПОВАЊЕ ЗА ДВОЈИЦОМ РЂАВИХ СРБА Живимо у два тешка мартовска дана. Јуче изнова оплакивасмо Слоба који је неспорно убијен у Хагу. Убила га је дубока светска држава. Данас оплакујемо Зокија, који је такође неспорно убијен у Београду. У његовом случају не знамо ко је наручилац посла, па чак ни ко су извршиоци. Аутошовинстичка друга Србија је потрошла хрпетину грантова, хиљаде сати ТВ-програма и милионе метара рото-хартије да у најбољим традицијама теорије завера у народ ушприца мисао о "политичкој позадини убиства" која терети никога другог до Војислава Коштуницу за идеологију убиства. Не Чеду и Бебу, не трулежни Запад коме је Зоки у последњој агонији отказао послушност, него крив Воја. Чим аутошовинисти криве некога за нешто, тај сигурно није крив. Али, оптуживати Коштуницу за тајну ликвидацију је патолошки дрска будалаштина. У мом селу типични радикали са главама као наковањ и "социјалисти" са мало мањим главурдама али једнако ментално

НА ДРУГИ ДАН ОКУПАЦИЈЕ Ако је у вину истина, биће да је у вињаку усуд. * Тврде са "јавних ТВ сервиса" да нам је данас (15.02. 2016.) некакав "Дан државности". Но чине то мрзовољно и млохаво. Рутински преносе говор Александра Вучића, Лудог Скретничара Србије ка ЕУ и под окупацију НАТО, са добро за прилику обезбеђеног Опленца, о вођама Српских устанака. О то ме нас обавештава Радомир Ђокић: "... власти су данас организовале обележавање Дана државности на Опленцу, у скоро исто време када је и скуп у Орашцу и онако, само за своју душу и телевизију се шепуре по земљи коју су њихови очеви и дедови отели Kарађорђевићима! У име Владе венац на гроб Вожда Kарађорђа је положио, замислите министар Вулин! Изасланик Престолонаследника Александра Kарађорђевића НИЈЕ УВРШТЕН У ПРОТОKОЛ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА! Венац потомка Kраља Петра I који је цркву и направио није уврштен у протокол! Венац је у име Престолонаследника Александра положио члан Kрунског савета, господин Пред

ПЕТ СРПСKИХ ЏЕЛАТА   (6) Александар Вучић – „политички син“ кловна и гробара Фото: Зицер Рођен у Београду, 5. марта 1970. Отац Анђелко, из села Чипуљић код Бугојна (БиХ), мајка Ангелина (девојачки Милованов) из Бечеја.  „Ја сам једини политичар који има писани доказ да није шпијун. Папир ми је издала БИА на мој захтев.“ – Александар Вучић. Није шпијун, али велеиздајник је одавно постао. Да буде горе, још је далеко од тога да је рекао последњу реч, односно учинио последњу издају. Издао је политичког оца Војислава Шешеља, издао је и политичког поочима Томислава Николића, СРС… Породицу реконструише чешће него владу. Издао је Косово и Метохију. Само још остатак Србије и Републику Српску није издао у пуном капацетитету. Но то време коначне издаје је пред нама. Ментално-политички профил му је такав да је покупио најгоре особине претходника на ранг- листи. Једном сам га описао као „злог Минхаузена“. Ценио сам да сам направио добро поређење. Касније сам видео да

ОДИСТА, ШТА ЈЕ ТО „ИЗДАЈА“? Споменик Краљевима Петру и Александру у Скопљу, срушен после Другог светског рата У својој реакцији на чланак   Николе Варагића о одређењу суштине националне издаје, Владимир Челекетић је по ко зна који пут поновио најортодоксније мантре из комунистичких арсенала. Да најпре направимо малу дигресију, како би показали како се историјске чињенице игноришу при оцени ко је издајник. Када је у питању Косовски бој, питање је да ли је или није Вук Бранковић издајник? Наравно да није. Али јесте издајник – а то нико не помиње – босански краљ Твртко, из једноставног разлога што је упомоћ српској војсци на Косову послао мањи одред под командом Влатка Вуковића, о он сам са већином своје, тада прилично моћне војске, отишао да користећи „гужву“ осваја градове по Далмацији. Е, то је прави издајник! Сад да цитирамо Челекетићев темељни аргумент: "Одрицање од суверенитета, међу Србима се, већ скоро читав један век, не сматра, само по себи, чином изда