НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЧЕЉУСТ ПУНА АНТИФАШИЗМА Треба периодично обилазити тзв „антифашистичке“ медије у Србији, једнако као и хрватске (који су одреда фило-усташке или нео-усташке провенијенције), као метод груб и мучан, али ефикасан у провери јесте ли  још живи или сте комуниста. Прва тријажа оваквих наших медија, оно по чему ћете их лако познати је што су искључиво на латиници. Гаде се ћирилице. Оно што су Аустроугари наметали у Србији под претњом стрељања, они намећу исто. Затим можете, што би Дража Петровић глодур антифашистичког „Данас“ рекао, да „уђете у материју“ тј.  да скочите у неку од тих септичких јама пуних аутошовинизма у којима највећи комади пливају на површини, и видите чиме нас погане и трују. Зато сам јуче, 12. маја, зашао на новосадски елитни портал „Аутономија.инфо“ и нешто пажљивије их претресао. Прегледао сам све чланке у понуди на насловној страници. Знамо да постоје софтвери који броје одређене речи, но ми тиме не располажемо, него смо мукотрпно ударали рецке оловк

ПОСТИЗБОРНИ ПРОТЕСТИ - ОД ЗЛА КА ГОРЕМ Само што су завршени избори за председника Србије на којима је канцелар Александар Вучић остварио победу од које вилица пада, кад ето нама спонтаних студентских протестаната (у даљем тексту ССП). Одмах ваља напоменути да, ако се у први мах и чинило да је у питању чистокрвни младалачки бунт, сваким даном наша добра нада је јењавала. Када су са чела колоне ССП уклонили оне за које се основано може сумњати да су патриотски настројени, нашу наду је заменила још већа зебња него после надмоћне Вучићеве изборне победе. Заиста, мада се на први поглед можда и не препознаје, одавно нисмо имали прилике да се мучимо са тако мутном акцијом ССП злих намера. . Кажу, на медијима наклоњеним ССП, да су им пароле изузетно снажне и духовите. Оно што, дапаче, имамо прилике да видимо су анархо-наркоманске будалаштине, почесто извађене из нафталина РСДРП(б) . Чуј, они су „против система“!!!… Па ако сте. Но, за чега сте? А, да! Ви сте за „европске вредност

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном. Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар... Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova.... Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо и

ДРЖ'ТЕ ФАШИСТУ! О „мигрантској кризи“ у Србији је већ превише речено и написано, али се решење не назире. Заправо, од онога што се назире као исход, диже се коса на глави. Толико злорабљена опомена Арчибалда Рајса „Срби, чувајте се себе!“ управо достиже пуни смисао. Наиме, Иво Андрић је опоменуо да се српска врлина „гостопримљивости“ најчешће претвара у деформацију која нам наноси велику штету. Док сви гледају да подигну око себе „гвоздене завесе“ и заштите се од најезде Арапа нејасних намера, ми се хвалимо да се понашамо мимо других Европљана и да „отвореног срца“ прихватамо те непрегледне масе људи, са којима ћемо извесно имати великих невоља. Веле наши државници да тако „шаљемо позитивну слику у свет о себи“. Како сејемо, тако ћемо и жњети. Међутим, овај „изненадни“ (можда да, можда не?) људски и социјални цунами, који све више указује на намеру Великог Брата да од Србије направи етнички блендер, у Војводини је спрао лошу шминку са њеног нацистичког ругла. Оно што се