НИМБУСОВ ПОДРУМ

 ПИТА ОД МИНИСТАРА   "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће." Дис После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије. Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало": "Женска влада мафију напада" ), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеј

ДРЖАВНО ОБРТАЊЕ КА УНУТРА Ентропија (грч. έντροπή, „обрт ка унутра“) је тежња сваког затвореног материјалног система препуштеног самог себи да спонтано пређе у стање веће неуређености. Наш државни систем је изузетни случај извитоперења закона ентропије, у коме се све више енергије троши да би се систем увртао у већу  хаотичност. Производња растућег хаоса захтева растуће слуђивање народа и растројство јавног дискурса односно јавног мњења како се то звало док смо знали шта причамо. Већ је заборављено да како је Вучић у Ниш аутобусима довео своје кохорте да  му помогну у дисциплиновању Нишлија. Онај исти који нас је затракивао Вебером и „протестантском радном етиком“, дотерао је са радних места одасвуд политички запослене поданике да урлају њему у част и плаше народ. Какве такав силеџијски гест има везе са многохваљаном владавином права а поготово са вредним радом протестаната? Никакве. Може имати везе са добро познатом нам 1948 годином и ничим више.   Ако без