Постови

Приказују се постови са ознаком омладина

НА КОГА ЛИЧЕ НАША ДЕЦА?

Слика
Mekenzi   Не знам како Вама у вашој околини  изгледа генерација рођена после 2000, али мени изгледају као гомила дебила које сем тик тока, игрица, интернета ништа друго не интересује и ако их мало интересује немају појма о ближој историји а камоли о 45-ој. Да питаш ђецу које био чича Дража? немају појма. Наш'о се ја пре неко вече на некој пиви са неком млађаријом, покренем ја тему предстојећих избора ђеца која су пунолетна 20+ година рођена послен две иљадите гледају ме бледо ко телад. Немају благе везе. Питам их за кога ће да гласају кажу то их не интересује, од политичара знају за Вучића и Мирољуба Петровића можда још неког онако да се сете...Гледам и не верујем.. 'Леб те ј** ја сам јурио са 17 љета антену по соби и оним турским појачивачем да ухватим студио Б, да гледам студентске протесте 96/97 знао поименице све лидере опозиције, касније ватао и витлао се како сам знао и умео да хватам радио индекс, радио б92, анем и које све не канале. У октобру 2

И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ...

Слика
И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ... Јуче, после дужег времена, отишао да гледам фудбал. Јесте да је игралиште које би се уз мало труда могло претворити у симпатични стадиончић, у првом комшилуку, али у главном немам шта тамо да гледам. Знам како раде у мом бившем клубу и не волим то, без обзира ко је у питању, од Кокезе па наниже. Поновићу: ја сам једини тренер у историји југословенског/српског фудбала који је кажњен са годину дана забране тренерског рада јер сам одбио да продам утакмицу (против "Младости" са Сателита). Према изјави Председника Новосадског фудбалског савеза, тако ригорозно сам кажњен на захтев руководилаца мог клуба. Ти руководиоци тврде да овај лаже, тако да је остала вечита енигма. Противник је лидер на табели "Јединство" из Руменке, које је састављено од "хуманих звезда". У петом (од шест) рангу такмичења, а све неки озбиљни семи-професионалци. Што редом побеђују, него имају гол разлику 20 : 0. Јесу сада моћни, газе, али им видим епилог: к

ШТА СА ДЕЦОМ?

Слика
ШТА СА ДЕЦОМ? Први пут објављено год. 2016. Српски културни клуб   Притиснути великим и тешким државним питањима, некако смо заборавили на децу. Изродили смо кћери и синове, истина много мање него што демографски стручњаци саветују. Демографи нас уче да је за народно здравље нужно да свака породица има троје деце. Они то зову „генофонд“. Ми смо се, каже статистика, одлучили да правимо једно и по дете. Тако се сваке године смањујемо бројчано за једну паланку. Села се одавно празне, па се жилави паланачки дух Р. Константиновића насељава у неколке градове, велеград Биоград особито, у које се преостало становништво бујицом соргало, мутирајући у једнако паланачки дух, само што сада носи лепши наслов „урбани дух“. Али, децу смо родили колико-толико, љуљали смо их јер је ваљало, шта сад даље с њима, не умемо да одговоримо. Пошто не знамо па смо рефлексно тај мучни проблем ћушнули на споредни колосек, покондирена паланка је заврнула рукаве да нам децу преобликује у дебиле.