Претражи овај блог

уторак, 14. новембар 2017.

КО ЈЕ ЗАИСТА УБИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА?

Paris 16ème: Monument à Alexandre Ier de Yougoslavie et Pierre Ier de Serbie, 1936, Real del Sarte.

Са наопаким обртањем коловрата српског пропадања вечито се наново отвара питање „кривице“ Витешког мученика, краља Александра I Карађорђевића, јер нас је, забога, утерао у Југославију, те смо сви ми Срби, и само ми, моментално изгубили национални интегритет а нико други није, већ им је набујао националистички и шовинистички его. Свима је, ерго, био добар, само Србима не. Зашто су га онда сви ти којима је био добар убили, нико од поборника поменуте теорије се и не труди да доведе у неку колико-толико пристојну логичну везу. Интересантно – што се више под теретом гео-политичких прилика урушавају у прах и пепео „патриотске“ теорије наших нацонал-бољшевика и, једнако, аутошовинистичке булазни „другосрбијанаца“, а на површину јасније избија исправност и патриотизам политике коју је водила наша Круна између два рата, то се пизма на краља Александар увећава геометријском прогресијом. Да ствар буде чудественија, најбољи „пацијенти“ грђења круне су све више и „нормални“ и добри људи, и несумњиво патриоти. Но, спин је чудо.
Отуда, преносим једну корисну тему са ФБ странице пријатеља, г. Радомира Ђокића, ваља се прочитати ради прочишћења у гомилама информацијског ђубрета...
...

Радомир Ђокић
12. новембар

Реч мог великог пријатеља која се због огромног, вишеструко доказаног знања многобројним писаним делима, мора уважавати.

Драган Милошевић

Више пута сам износио аргументе да је Витешки краљ Александар Карађорђевић најоклеветанија личност новије србске историје. Везано са тим чврстог сам уверења да док се у Србији не расветли истина о њему као светски признатом војсковођи, националном вођи, државнику и шефу Мале Антанте, нећемо се моћи усправити ни обезбедити прогрес наше нације и државе. У прилог томе поменућу значајне светске факторе који су изузетно поштовали и уважавали његову личност и дело, на једној страни, и оне који су му се супротстављали, били његови непријатељи, коначно и ликвидирали га, на другој страни. Пријатељи и сарадници нашег Краља били су: Царска Русија и свети Цар Николај II Романов, председник САД Вудро Вилсон, једна од најцењенијих светских личности прве половине 20 века први председник Чехословачке Томаш Масарик, славни француски команданти Велике Антанте Франше Д' Епере и адмирал Гепрат, француски министар иностраних послова Луј Барту, државе Мале Антанте Чехословачка и Румунија,, грчки премијер Елефтериос Ванизелос, највећи реформатор турске државе Кемал паша Ататурк, премијер Бугарске (1919-1923) Александар Стамболиски, пројугословенски словеначки покрет који му је подигао чак 5 споменика у Љубљани, председник Републике Централне Албаније Есад паша Топтани...Непријатељи нашег Краља били су: Коминтерна, бољшевички Совјетски Савез и Комунистичка партија Југославије, нацистичка Немачка, фашистичка Италија, енглеска државна политика, усташки покрет Анте Павелића, македонско-пробугарска револуционарна организација ВМРО, шиптарске банде Исе Бољетинца-следбеници Призренске лиге.

Када се све ово пажљиво сагледа, јасно је зашто се у Србији и до данашњих дана наставља изношење полуистина и неистина о њему, и од коликог је значаја да се таква тенденција заустави.
...

Небојша Папић

Морам додати да сам први пут био заинтересован за његову лицност када сам као млад студент у Берлину 1987. упознао случајно једног старог Немца гестаповца који ме је питао одакле сам. Ја кажем из Југославије. Он мени тада каже  - супер одлична земља и каже имали сте одличног председника Тита. Ја прво помислих да припада СПД, социјалистичкој партији Немачке од Вили Бранта, они су величали Тита. Ја га питах одакле зна о Југославији и Титу. Он мени кроз причу - из личног искуства. То ме је још више зачудило. И запитах га како из личног искуства? Он мени каже да се једно време и са Титом спријатељио и да је припадао строго тајној групи Гестапоа која била организована да прати и чува Тита у договору са Стаљином. Он је лично био задужен за Тита и пазили су на њега на Дедињу док је био у Рибникаревој вили. Ја први пут тад чујем за тако нешто и помислих ала сере матори нациста. У даљем разговору он мени напомене и Краља Александра
I Карађорђевића и каже стета за вас сто смо морали да убијемо вашег Краља, он вам је заиста био велики државник и човек и достојан противник, даље прича - наш Геринг га је много ценио. Али да га нисмо убили сада би ваша Краљевина Југославија била покрај Енглеске и Француске најмоћнија држава у Европи а ми Немци би били код вас гастарбајтери. Тек тада када ми то рече онда сам био сигуран овај нациста пролуп'о из неке луднице изашао са терапије. Ја му даље - откуд ви када су Краља убили ВМРО у сарадњи са усташама и логистичкој помоћи Мусолинија. Ма какви, каже он, они јесу извршиоци али мастерплан и подршка је била наша, нацистичка и бољшевичка. Ја опет у тоталној неверици, младић који је одрастао са сасвим другачијем сазнањима. Каже - они су им дали наоружање у немачкој амбасади у Паризу и сву логистичку помоћ. Ја га питах а зашто? То је био тада веома осетљив историјски тренутак за нацистичку Немачку и Совјете, тада се одлучивало у Француској који ће утицај више превладати, немачки или енглески. Зато је ваш Краљ морао доћи у Француску и да подржи струју Луја Бартуа који нам је исто био мета јер су они имали план да убеде званичну Француску, да Француска са малом Антантом нападну прво Хитлера а после и Стаљина а то нама није одговарало јер још нисмо били спремни за рат, тада у то време. Иначе, још ми је рекао да су Немци тада имали производњу наоружања већим делом у СССР код Стаљина, поготово војну авио-индустрију. Да су тајно стратешки са бољшевицима сарађивали. Саслушао сам га и нисам одмах придавао неком значају ту његову причу, док ми се касније случајно нису поклопила још нека сазнања, па сам почео активније да истражујем. Свако добро.
...

Мој коментар:

Док г. Драган Милошевић износи јасне и неспорне чињенице, са сведочењем г. Небојше Папића је нешто другачија ствар. Или, исправније речено, ствар је наизглед другачија. Коликогод његова прича нашим национал-бољшевицима (о класичним астро-фашистичким титоистима да не говоримо) изгледала чудновата и плод „болесне маште“, она ни мало не искаче из колосека онога што се тачно зна и што је историјски потврђено. Злонамерни људи могу увек да се „ухвате“ за недостатка сигурних доказа о свим околностима убиства Краља Александра Карађорђевића. Међутим, тај, ипак делимични, „недостатак доказа“ је проузрокован ембаргом великих сила (чак и после скоро читавог века од атентата) на објављивање кључних докумената. Но, ја држим да је у питању ембарго нечисте савести који само потврђује све оно до чега се индиректним али исправним путевима сазнавало, будући да истина никада не може сасвим да се побрише. Додаћу што сам сâм успео сазнати, и та сазнања подупиру сведочења г. Папића, или он подупире оно што сам ја писао, све једно. У енигми око убиства Краљ Александра, свакако је парадигматична прича о тадашњем капетану Хансу Шпајделу из немачке амбасаде у Паризу, потоњем генералу, команданту копнених снага НАТО у централној Евопи.
...

Смртни ударац српству језадат у уторак, 9. октобра 1934. године, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 часова и 20 минута. Тада је у здруженом фашистичком атентату убијен наш краљ Александар I Карађорђевић. После његове смрти Срби су изгубили на погибељној историјској ветрометини један свој глави ослонац. Да је од свих српских непријатеља наш херојски Краљ нанишањен као највећа препрека у реализацији намера, доказује да су његову главу тражили Моша Пијаде, Стаљин, Мусолини, Хорти, Хитлер, Павелић и ко зна још ко.

Колико је мрачна позадина атентата доказује и чињеница да ни 80 година после убиства краља Александра Карађорђевића 1934. у Марсељу извештај француске државне комисије која је истраживала овај злочин није постао доступан јавности. Према прозирним документима, може се лако бранити идеја да је убиство краља Александра први удружени европски пројекат. Без сарказма, али са најдубљим презиром, Србија би требала да предложи да се 9. октобар 1934. прогласи за Дан Уједињене Европе.

После "опсежне истраге" какве познајемо и данас када су у питању расистички усмерени злочини према Србима, Мађарска је "строго опоменута" а Италија ни то. Да неко спомене тадашњег америчког љубимца Хитлера, ни случајно. Мада, има врло солидних доказа да је Немачка уплетена у злочин. Неспорно је да је  капетан Ханс Шпајдел помоћник војног аташеа при Немачком посланству у Паризу, за кога историчар Волков наводи да је био умешан у атентат на краља Александра, током Другог светског рата постао је Хитлеров генерал и начелник штаба Петог армијског корпуса на источном фронту, а затим начелник штаба Ромелове групе армија Б у Француској. После рата је успоставио тесне везе с Конрадом Аденауером и имао водећу улогу у обнављању Бундесвера, чији је први генерал био. У априлу 1957. постављен је за команданта копнених снага НАТО у централној Европи.

Нема коментара:

Постави коментар

ХРАНИ КУЧАНА ДА ТЕ УЈЕДЕ   Питање рехабилитације Милана Недића није тако једноставно  као питање рехабилитације команданта ЈВуО...