НИМБУСОВ ПОДРУМ

НАПРЕДНИ МОНАРХИЗАМ - ОДГОВОР МОМ ПРИЈАТЕЉУ РАДОМИРУ ЂОКИЋУ - Биће још пуно анализа и туљења о управо извршеним парламентарним изборима над српским пучанством. Ми смо дали генералну оцену да под фашизмом нема никаквих избора, ма каквим еуфемизмом те изборе чоколадирали. "Недемократски", "једностраначки", "моноперсонални"...  Све је то шупље. Имате фашисте на власти. Имаш фашисте, немаш  изборе, и то је то. О чему српски домаћин треба да размишља када од неког Вучићевог скота добије јавну поруку "Наша деца ће да живе, а и ваша деца ће да живе, али далеко од вас! :))))))" Или: "Наша деца ће да живе, ваше деца ће умрети од глади!"? Ништа друго мушкарац у Србији нема да брине тада, већ само да окрене силом ситуацију у корист своје деце. Уместо да се окренемо мушком одговору, ево лелека о "изборним условима", о "неправилностима", о "слабој излазности због страха". Народу који се плаши,

ИЗБОРИ У СРБИЈИ: ЦИГАНСКА СВАДБА У ЈАСЕНОВЦУ Пред парламентарне изборе у Србији 2020. АД. Нико није био залуђен. Да парафразирамо аутошовинисте свих боја, информације су у довољној количини и снази стигле и до Белановице. Дакле, нема необавештених. Знамо зашто смо пуштени из колективног притвора пред изборе, разумемо потајни мотив дељења 100 евра гласачима али не и малолетнима, као да они нису гладни, видели смо набилдоване СА одреде, државну силу где јој није место, звало нас је све телефонима, митило и притискало. Ма, видели смо и адолесценте како под заштитом народне милиције групно улазе у зграду РИК са дигнутим средњим прстом, како доликује, и пуним торбацима. Понели књиге да уче. Трпели смо политичко терорисање са свих телевизија, без народног права на одбрану. Грађани су нешто и долазили до речи, народ никако. Јасно је да је Вучић из политичке потребе спустио цензус на 3%, да не би остао сам у Парламенту. Заправо, ни то није суштински разлог, јер је и тако крајњи

ДАН БЕЗ СУТРА Сутра ће сванути ноћ. Србија је земља која умире док њоме јутром свиће ноћ, а вечером се више смркава. У кужној помрачини не видиш људска лица, већ њушке наказа. Гледам, прекопута, код Школе, навала. Као да се струја дели џабе. Мало је свадби да се накрца около толико аутомобила и џипова. У Школи су бирачка места. "Избори 2020." Бирачка места за циркус наказа. Наказе бирају наказе. Скупљају се ћоркани испред зграде и моћно смеју. Тим надмоћним нацереканим изразом њихова тупа предња страна на чукљевитим главуџама постаје изразито имбецилна. Могуће је чак да они у својим кашастим мозговима и нису свесни да су нешто што у свету до сада није виђено - хорда имбецилних фашиста. За ту тушту фашистичких наказа, сутра ће и ноћу бити дан, јер Србија у њима постоји само као ружна реч и добар комад сланине. Знају да ће победити и да ће "излазност" бити тачко колико треба, јер све одрадили како како је од њих тражено. И то је, по њима, добро и с

ПОСЛЕДЊИ И ПРВИ ЧОВЕК Последње речи: "Звезда га је родила, звезда га је и убила" Мислио сам да сам последњи и први човек који је на "Филмовизији" погледао мултимедијално остварење које се сматра филмом - "Last and First Men" (2017)  Olafа Stapledonа , пошто је дело остало неоцењено. Ни просечни ни изван просечни гледаоци очито нису имали стрпљења да гледају високо-уметничку мрсомуђевину са "наративом" апстрактног тупљења, те коначно дају своју оцену. Међутим, када сам, желећи да скренем пажњу како се, уз одсуство емпатије, односно присуство потпуне емотивне тупавости, Западни аутори односе према Балкану, зашао мало у информације са интернета, увидео сам да филм у опште није непознат, него је само промакао нашој публици заокупљеној последњим преживљавањем . Филм “Last and First Men” састоји се од дугих, онирички (= сновидљиво) спорих кадрова који приказују детаље партизанских споменичких комплекса. Споменике је снимао познати

ИЗБОРИ У СРБИЈИ: ТРКА ТОВЉЕНИХ ЗЕЧЕВА Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Кад у старим стиховима пронађете исти јаук који и вас раздире, све делује узвишено и  мушки; скоро да налазите окрепљења у словима која вам наду не пружају. Међутим, окренув се од интровертне епике и личне агресивне депресије, не можете се измаћи од вулгарности и кужи реалног живота. Долазите у присилу да са узвишеним стиховима и светим бесом у себи пливате у септичкој јами. Залуд стихова, нема уздизања у људској осоки. Налазимо се у предизборној недељи најсрамнијих избора икада одржаних у Србији. Ономад, када су комунисти заменили Немце у окупацији Србије, славна "ћорава кутија" беше оличење покварености нових окупатора. Данас би ту исту "ћораву кутију" позлатили због поштења. Ондашњи избори су служили да се сузбије демократија,