НИМБУСОВ ПОДРУМ

О НЕО-ДОЂОШКИМ ПОКОНДЕРУШАМА Аутор:  Јован Ранисављев Неки су је можда већ видели, неки је знају као коментаторку - више лајкаторку "утицајних другосрбијанских блогерки", а моји Бачкопаланчани је можда знају и лично: Јовану Манојловић, националну војвођанерку, атеисту у покушају, дипломирану аудио-визуелну уметницу, и како пише продуцент на "Орадио" (Омладински радио). Друштво посмењиваних РТВ уредника-кадрова Пајтића & со. и Игора Михаљевића - "утицајног војвођанерског и новосаЦког блогера", кога један паор из Товаришева аргументовано шамара и то на пола лера, па га је блокирао да му не загађује фб простор. Наша Јована Jovana Manojlović као да је изашла из патетично-сераторских прича Ђолета Балашевића. Она нешто хоће, она нешто покушава, она нешто жели, она је против нечега, она хоће да буде Леја Келер - Биља Србљановић, али њена војвођанерска верзија. Зато мора да игнорише све српске муке и двоструке аршине, лицемерје и бол

КО СЕ НЕ ОСВЕТИ, ТАЈ СЕ НЕ ПОСВЕТИ! Није прошло 24 сата од смртоносног атентата на Оливера Ивановића, српско медијско ђубриште је затрпамо брдима одурног спиновања. Постављају се омиљена дубока завереничка питања ко је у позадини атентата и какве ће политичке последице проистећи из терористичког злочина? Забога?! Успут се изражава лицемерна сућут породици. За "Запад" је овај терористички акт "неприхватљив, ма ко да га је извршио", као што им је неприхватљиво и ранијих 11.000 (једанаест хиљада) терористичких аката над Србима од када је НАТО окупирао Косово и Метохију, "ма ко да их је извршио", јер починиоци листом нису ухваћени. Отуда знамо и завршницу изјав â у којима се "позивају обе стране на уздржаност". Исто како кад би у Варшавском гету Енглези позивали обе стране на уздржаност, уз малу корекцију да су сада Енглези савезници нациста. Тако исто нису ухваћени ни они који су трговали људским органима, макар ти људи били Срби

СИРИГ - ИЗМЕЂУ ХЕРОЈСТВА И ИЗДАЈЕ Споменик Сулунским добровољцима, "оснивачима села Сирига" Фото: "Уметничка ливница Станишић" 1. Мало велико место Сириг Уистину, мало место Сириг , нешто северно од Новог Сада, јесте тачка судара свих историјских силница које су тектонски утицале на судбину српског народа. Ретко се дешава да је на тако малом простору који се може обићи за мање од сат времена хода, кондензовано толико историјских преокрета, успона и трагедија нашега рода. На нашу муку и срамоту, Сириг је одавно обузет дегенерацијом; моралним негацијом под доминацијом формално још етничких Срба, али пропале свести која људе претвара у биолошку масу издаје. У испресецаним кадровима покушаћемо да приближимо нешто што се у дужем периоду осцилирајуће историје своди на две матице – једна је српска, патриотска и величанствена, а друга ниска, потуљена, издајничка, аустроугарско-титоидна. Те две матице се сударају и   преплићу, са извесним исходом,

ХУЛИГАНИ - ИЗМЕЂУ МАКЉАЖЕ И РАТА Леп поздрав са Плавог Јадрана   „Историја распада Југославије, у бесу мржње и рата, у славу богова етничког национализма и предмодерног милитаризма, може се описати и као прича о еволуцији насиља у југословенском спорту, посебно међу фудбалским навијачима-хулиганима, и постепеном преношењу тог насиља, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, на терен међуетничких сукоба и "великонационалне" политике и, одатле, на бојно поље. То је прича о тобожњем супротстављању спортских новинара "дивљању национализма" међу навијачима, о посвећењу фудбалског клуба Црвена звезда у улози једног од најважнијих симбола "српства", о "самоорганизовању" навијача тог клуба у скупину под именом Делије и, затим, о њиховом претварању у војнике-добровољце и слању у рат. То је још недовршена прича, али се један од њених могућних завршетака назире: победа хулиганских плем