НИМБУСОВ ПОДРУМ

ДОБРО РАСПОРЕЂЕНИ ГЕНЕРАЛИ  Ономад , 11. новембра 2017., беше један врло суморан , мучан и досадан дан у Србији. Требал о би да тај дан буде Празник Победе у Првом светском рату. Дан поноса због највеће победе у целокупној српској историји и дан једнако велике туге , јер је величанствена победа извојевана уз највеће губит ке који је неки народ поднео у ратовима ХХ века. Требало би да тако буде, али није. Да питате згубидане у кафићима о чему се ради, не би знали. Ако би им објаснили, насмејали би вам се у лице и окренули да наставе с воје испразне приче са друштвом. Такозвана "грађанска" Србија упаљиво је игнорисала Празник. Тек по неко се удостојио да констатује  "Аустроугарска била боља" и да је "ЕУ наставак мултикултурн е Аустроугарске", г де Србима у добронамерној варијанти припада улога стрипованих ликова Астерикса (= "затуцан, шовинистички и крволочан као политички и друштвени принцип"). "Патриотска" гласила су била и

КО ЈЕ ЗАИСТА УБИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА? Paris 16ème: Monument à Alexandre Ier de Yougoslavie et Pierre Ier de Serbie, 1936, Real del Sarte. Са наопаким обртањем коловрата српског пропадања вечито се наново отвара питање „кривице“ Витешког мученика, краља Александра I Карађорђевића, јер нас је, забога, утерао у Југославију, те смо сви ми Срби, и само ми, моментално изгубили национални интегритет а нико други није, већ им је набујао националистички и шовинистички его. Свима је, ерго, био добар, само Србима не. Зашто су га онда сви ти којима је био добар убили, нико од поборника поменуте теорије се и не труди да доведе у неку колико-толико пристојну логичну везу. Интересантно – што се више под теретом гео-политичких прилика урушавају у прах и пепео „патриотске“ теорије наших нацонал-бољшевика и, једнако, аутошовинистичке булазни „другосрбијанаца“, а на површину јасније избија исправност и патриотизам политике коју је водила наша Круна између два рата, то се пизма на краља Алексан

ЕЛИТА ИЗ ЈАТАГАН-МАЛЕ   1. У Србији се догађаји смењују вратоломном брзином . Ј едан скандал или срамотни гаф беспризорних шмокљана које у нас још називају „елитама“, замењују већ сутра три нове бедастоће. И све одмах заборављамо. Како и не би? Титоисти су толико досадни, депресивно предвидиви у својој медиокритетској затупљености, кумровачком штребреству и плитком подлаштву џамбаса, да су нас за ових ево скоро осамдесет година, толико затрпали брукама и несрећама да су сви наши депои памћења и гађења одавно претрпани. Ко се још сећа да је наш министар иностраних дела Ивица Дачић играо чочек не би ли разгалио турског Председника Ердогана, док је Самодржац Александар Вучић истодобно у стању еротског притиска опевао величину Муратову? Премијерка Ана Брнабић је показала изузетну способност да ништа не ради и ништа не каже. Она је склопила дил са народом: можемо заједно ако се не сметамо. 2. Утом нас је преплавила нова бујица антифашизма и отпора ревизији историје.

НАТАЛИТЕТ КАО КАМУФЛАЖА У најновијој Вучићевој подсавезној аквизицији на јесењем политичком драфту - Српском културном клубу, коначно се појавио и један критички састав спрам режима, под насловом "Откуд право патријарху да прича о материци". Самом напису се нема формално шта приговорити. Може се по нешто допунити. Светска здравствена организација јесте констатовала да је за просту репродукцију становништва једног народа потребно да свака породица рађа 2,2 деце. У пракси то значи троје деце, јер не може свака породица - на страну економија и каријере - да рађа "по стандарду". Коначно, потписник ових редова има троје деце. Знамо да се најбоље одупрла "светској економској кризи" и ММФ мала држава Исланд. Е, тај мали Исланд има највећи наталитет у Европи. И, питаћемо се како ове две ствари имају везе? Та, једноставно је: само свежи, витални народи су потентни народи са надмоћном снагом опстанка. Српско пропадање није у пуном замаху почело, мада беше м

Your comment is awaiting moderation Вучићев бот са "Видовдана" (наводници су не због навођења, већ због фалсификата) Горан Гаврић орга по Српском културном клубом уз саслуженије глодура "Видовдана" Жељка Ињца. То је та бахатост, тачно иста она партизанска из 1944-те. Е, да би свом просташтву дао обол интелектуалности, позива се на Слободана Јовановића. Какав Слободан Јовановић, за Горана Гаврића је Пепо Бандић недостижни интелектуалац. За мене је важно што ови ПЛАЋЕНИ, АЛИ ИСТОВРЕМЕНО ИСКРЕНИ, ПО ЗЕМЉАЧКОЈ ЛИНИЈИ, БОТОВИ РУШЕ СРБИЈУ. Прескачући бахато босанчероско силиеџијство према онима који су их хлебом нахранили, каузално повезано са понизношћу спрам Беча и Берлина, навешћемо оно што је Your comment is awaiting moderation, тако да на основу онога што је објављено изгледа да неки припити аустроугарски фељбаба прича сам са собом пре напада на Мачков Камен. Моји одговори... Види вако, наслједниче културе дијалога Слободана Јовано

ПОРУГА БЕОГРАДУ - 73 ЧИН Још једном су "стари Београђани", јер су, ево, трећа генерација станов ници Дедиња и "Круга двојке", прославили дан када је у Београду немач ку окупацију заменила окрутнија комунистичка окупација. Још једном је шмокљан Александар Вулин свечано дигао нос. Сваке године смо све више од машкараде и све даље од поноса. У свом несрет ном кратком памћењу, већ смо заборавили једнократну представу " Прича о чвргама и небу", а то беше пре само три године. Големе паре су продуценти , потомци дакако, у зели за остварење... Тада сам забележио: Врхунац беше „Бјелин“ мултимедијални спектакл „Прича о чвргама и небу“ у којој су Тито и Стаљин били у дубокој илегали и изгледа да се народ самоорганизовао – бар тако пишу неки гледаоци. И опет су на силу направили спој солунаца и партизана. Шта су комунисти мислили о солунцима недвосмислено предочавају трагичне судбине војводе Петра Бојовића и пуковника Драгутина Гавриловића. За ме