НИМБУСОВ ПОДРУМ

ВУЧИЋУ, НЕ БРАНИ НАС ВИШЕ! Свима нам је познат осећај кад вас је срамота због других. Мешавина немоћи, беса и очаја. Најрадије би да вас нема, да се у црну земљу закопате или сами излијете бетонске ципеле. Али не можете ништа сем да скрећете поглед, сагнете главу или несвесно чините нервозне присилне радње. И мукло ћутите и ћутите, молећи се у себи да истрајете док срамота не прође. А не пролази нити ће проћи. Они који нас срамоте, наше горко ћутање чини срећнима. Што дуже наш стид због њих траје, они су више опчињени собом, удара им силина у главу, плави осећај доминације и све дубље нас тако усијани и лишени савести вуку у беду. Стид у нама само расте, бескрајно расте, али земља се под нама не отвара. Свакаквих смо ми громада преко грбаче претурили. Курајберских и буразерских, земљачких и шумарских елита, али ову садашњу неизрециву елиту, којој је немогуће тачно име наденути, валај мајци нећемо претрајати. Само нам Владу погледајте: све карађоз до роспије. Да уђу у неки ри

ЈАПИЈИ ИЗ БРОДАРЦА Када би просечном познаваоцу српског фудбала поставили питање на кога би се кладио на утакмици Црвена Звезда – Бродарац, вероватно би вас погледао са чуђењем. Међутим, пошто је реч о српском фудбалу у коме је свашта могуће, одговор није тако једноставан. Ако су сениори у питању, свакако Звезда је далеко надмоћнија. Међутим, ако се „спустимо“ у млађе категорије, долази до наглог обрта – Бродарац је тај који суверено влада српским фудбалом у јуниорској конкуренцији, а не Звезда или Партизан! Заинтересован за овај феномен, мало сам се задубио у проблематику и, не кријем, у први мах сам се одушевио. Помислио сам, ево коначно једног „малог“ клуба који је ради оно што клубови тог ранга и профила треба да раде – да се превасходно баве децом и омладином. Заиста, њихов стручни штаб је импресиван: броји укупно двадесет пет чланова, од којих је осамнаест тренера са високим квалификацијама и репутацујом задужено за млађе категорије, уз помоћ још двојице специјалист

КОЛИНДИНА УСПРАВНИЦА Корјенодупство Хрватски политичари почесто личе на пучке лакрдијаше, на Петрицу Керемпуха у оделу Стјуарта Хјуза ($892.980). Нашим политичарима су веома слични, сем у једној пресудној ствари: они се међу собом не такмиче ко је већи Европљанин, сматрајући да се то у опште не сме доводити у питање, већ ко је већи домољуб. А куд ћете бољег израза домољубља (уз хиперпродукцију холивудоидних хисторијских митова) до коришћењу свих богатстава осебујног хрватскога језика? Како и приличи, на овом пољу предњачи председница Колинда Грабар-Китаровић. Она је толико добра Хрватица да не само што воли „рабити“ у свом политичком наступу сасвим архаичне изразе који су одавно ван употребе, већ креира и нове речи, хрватскије од свега до сада познатога. Због тог домољубног валера, и у самој Хрватској су је иронично прозвали „корјенодупцем“ („језикословац који јако води рачуна о чистоћи ријечи“). Колинда није сигурна да је реч „замајац“ довољно хрватска, па је модификова

ГОРКА ПРИЧА О ИСТРАЈНОСТИ   ( Пренето са ФБ странице Предрага Димића) Марјан Мани ћ Марјан да вам каже а ви како хоћете. 90% људи о Престолонаследнику Александру Kарађорђевићу има мишљење какво му "наместе" медији, таблоиди, УДБА и разни мудросери и олош. Ја сам васпитан од малена тако да СРБИ без KРУНЕ И KАРАЂОРЂЕВИЋА НЕ МОГУ ДА ПРЕЖИВЕ!!! Тако ме је баба учила на селу док је мој отац као четничко дете радио ван Србије - у Аустрији јер је овде био етикетиран као дете народног непријатеља. Баба Бранка-Бранислава ме је учила патриотизму и национализму. Њеног оца су убили бугари у центру мог села. Он је био у бригади Душана Петровића Бороша из Топлог Дола-команданта ЈВуО за Пиротски округ. И окачили му око врата таблу са натписом: Ово је ЧЕТНИK!! Није тај њен отац те 1942 знао ни шта су четници ни партизани. Њу су удали за мог деду који је већ био Дражин официр. Моја баба свог мужа није видела 30 година. Мој отац свог оца није видео 30 година. Отац ми је рођен кад

МИТ О АНТИ МАРКОВИЋУ   Мита Боаров: "...Југославија, па и Србија, имала је историјску шансу да са Марковићем на челу буде европски шампион транзиције, али је битка за националну превласт, са овдашњом фасцинацијом "Југославије као проширене Србије", као и са фасцинацијом наводно "вековима сањаним" националним државама, код комшијских народа из заједничке југословенске куће – ту шансу прокоцкала – а транзиција се отегла као двадесет гладних година, до дана данашњег..." У комунистичко-либерашкој пара-историји фигура Анте Марковића има статус закаснелог Месије. Практично сви текстови о Анти Марковићу које можете пронаћи на интернету су једна иста прича, препричана на сто начина: "Била је то година када је отворено сијасет малих фирми, радило се, али и добро живело, а многима се чинило да Југославија само што није у Европској унији... ...Победили смо на Песми Евровизије, Звезда је била првак света, а цео свет је долазио у Југославиј

ИЗДАЈНИЦИ СУ ВЕЋ ЗАТВОРИЛИ ВРАТА Напомена: ово је мој први текст објављен на СКК /6.11.2011./ са поднасловом: " Одговор на текст Александра Дикића 'Псеудонационалисти анте портас'" . Како ће се видети, све је исто, само неумитним вртлогом наше лудости, тонемо све дубље. Главни актери су изменили улоге, понеки "гуслар" променио мецену, и то је све. Kако се примичу избори, а народ супротно уобичајеној предизборној пракси све теже преживљава, овдашњи „заштитници демократије“ грлатије и паничније упозоравају на „нарастање фашизма у Србији“. Упозоравају нас брижно да су „клерофашисти победили државу“, или да „неофашисти желе власт“, што држава “неразумно толерише“. Једнако забринут пред фашистичком немани у српској интерпретацији, г. Александар Дикић у свом тексту „ПСЕУДО-НАЦИОНАЛИСТИ АНТЕ ПОРТАС!“, након што је претресао целокупну светску историју, закључује: „Хитлеру је спаљивање Рајхстага (Скупштине) и претња од марксистичких анархиста била по