НИМБУСОВ ПОДРУМ

СНАГАТОРИ СРБИЈЕ Побеснели Аца Miksha011 • pre 10 meseci Поздрав Миљане. У ствари Ђорђе (Ивковић) је "заслужан" за објављивање овог текста, а расправа која се развила, не око текста који је најобичнији памфлет, већ око Ђорђевих коментара је била толико интересантна, да сам морао да је сачувам за сваки случај. Текст је ту да би Ђорђеве коментаре ставио у контекст. *** Ево мог почетног коментара на текст уваженог конвертита др Самарџића "Снага Србије" , који је изазвао живу и плодоносну полемику, па су уредници портала "Српска акција" све уредно пренели...   ЂорђеИвковић петак, 23. септембар 2016. Збиља, али молим Вас, у следећем наставку одговорите, имали нечег лошег, злог и глупог а да није Русија? Да је Србија лоша, зла и глупа већ смо апсолвирали до Ваших конвулзија. Ја мислим да је оличење гео-стратшке интелигенције Џорџ Буш Млађи. У славу његове интелигенције објављена је свевременска књига политичке мудрости, нешто као Ничеова

КАКВИ СУ ЗАПРАВО ТИТОВИ ПАРТИЗАНИ Сведочи: Јован Ранисављев Поводом тзв. дана устанка у Србији (7. јула) и тзв. Црној Гори (13. јула) размишљам о свом комшији, о пензијама као стеченим правима, о томе зашто нам се десио Тито/Слоба/Тадић/Вучић, о наследницима Коче Поповића и Александра Ранковића на данашњој политичкој сцени Србије. Негде сам испричао ову причу, али због статуса поновићу. Пре пар месеци сазнах страшну тајну о једном суграђанину. Човек има више од 90 година. Учесник НОБ-а, субноровски пензионер, партизан из Ливањског поља. Обичан старац којем би уступили место у аутобусу, помогли да уђе и сиђе, превели га преко пешачког, питали за здравље, очекивали неку животну мудрост. Има сина професора, син има супругу адвентисту или јеховног сведока, заједно имају сина и кћер. Унука је у некој јеретичкој секти и помаже бескућницима у САД. Деда живи сам у селу, деца и уну

ЕВО КОНАЧНЕ ИСТИНЕ КАКО ЈЕ НАСТАО ПОЈАМ "АУТОШОВИНИЗАМ" Коначни концепт српског аутошовинизма Као творац пој ма "аутошовиниз ам " сматра се Зоран Ћирјаковић: ...Новинарка Милица Јовановић је установила да је Зоран Ћирјаковић, бивши новинар НИН-а, "аутор жига аутошовинизам" у "ислеђивању" Друге Србије. Ћирјаковић је касније, у неколико јавних наступа, рекао да је овај израз сковао преиспитујући сопствене неприхватљиве ставове изнете деведесетих година у текстовима објављеним у америчком недељнику "Nеwswеек". Према доступним архивама, овај појам је први пут употребљен у тексту Зорана Ћирјаковића "Слобода је мржња" који је објављен у недељнику НИН 6. априла 2006. године. У том тексту Ћирјаковић пореди српску групу неонацистичког форума Стормфронт са садржајима на форумима Б92 и Замисли Србију, сајтовима појединих НВО и уопште оним делом "сајбер Србије" који спроводи систематску "дехумани

СРБИ СА КОСМЕТА, ПРВА КЛАСА ЈАНИЧАРА Јаничари, бивши  Срби. Урошевац 8.7.2017. У касарни "Скендербег" у Урошевцу јуче ( 8.7.2017) одржана је церемонија доделе диплома регрутима "Безбедносних снага К осова" из мањинских заједница, од носно из редова тамошњ их пр еостал их Срб а . Турке протерасмо пре сто година, али јаничари остадоше. Прва класа нови х српс ких Јаничара , њих шездесет, положила је заклетву Председнику Косове Хашиму Тачију. Како и приличи, п редседник Косове се бираним р ечима обратио својим регрутима: "Једини и најбољи начин заштите и унапређења интереса свих заједница које живе на Косову, у овом случају и српске заједнице, јесте активно учествовање у државним институцијама Косова," поручио је косовски председник. - "Институција којој се придружујете је најбољи пример демократске, мултиетничке и професионалне институције, која најбоље представља вредности наше заједничке државе," навео је Тачи. Симболи

ЧЛАНСКА КАРТА 003 ИЛИ: О ТРАНЗИЦИОНОЈ НОСТАЛГИЧНОСТИ [Први пут објављено на ФСП 2011] Не можеш против времена. Интернет је ливада по којој пасемо. Биркамо, али пасемо. Блогови у том И нтеренет-свету требају, ваљда, представљати дела „електронске елите“. „Нови Свет“ наше цивилизације. Наравно, брзо и лако, по прастаром рецепту сирће-вода-винобран, па - трпај-поврће, добили смо праву „лит е ратуралну“ туршију у којој, елем, поврће дуже траје али по укусу ни принети није оном свежем. Најчешће, банални фалсификат стварног живота. Опет, ту се нађе и доста кориснога. Није баш све за зимско преживљавање. Да парафразирам мисао једног славног писца „да су лоши романи најближи истини о људима и друштву“. Сасвим је исто и са блоговима. Зато себе не издвајам из дефиниције. „Ствар“ се закомпликује кад препознате неког од оних особитих, одвећ самоуверених стваралаца блогерске имагинације, па читајући њихове саставе онај кисели укус туршије пређе у кисело- грку варијанту,

ЏАБЕ СМО ПАЛИЛИ ИЛИ: ПОСЛУШНИЦИ УВЕК НАЂУ ГОСПОДАРЕ [  Први пут објављено на ФСП 2011 год ] Ово писамце, откуцано на прастарој „Олимпији“ ( за млађе: марка писаће машине, у време производње последња реч технике, са перфектним, ситним, словима), послато је на неколико новинских адреса. Дуго сам мислио да нико није марио да га објави. Већ сам, сироче, и ја заборавио. Онда сам случајно у неком електронском буџаку пронашао овај чланак и могао сам констатовати да ми је `интелектуално чедо` још живо. Лепо уређено, са међунасловима. Само су наслов („Е мој друже србобрански...“) променили. Види се да се уреднику дојмило. Ево га, са све штампарском грешком у потпису. „Глас јавности“ 28.8.2005. писма читалаца Новинарска професија пре и после демократских петооктобарских промена Послушници нађу господаре Новинарска професија је, ваљда, више него иједна друга у Србији (мада је конкуренција незамисливо жестока), срозана толико ниско да јој географски пандан не би мог

ЧИМЕ СЕЛО РАЗМИШЉА? ИЛИ: КАД НАРОД ПРОЛУПА Косим траву једно пре подне. Нож туп па више чупа него сече. Мотор периодично губи снагу. Ипак, морам то да завршим, јер запустило се. У мени нема више ничега, сем воље која довикује Истрај! Тако присиљавам своје срце, нерве и тетиве да ме служе још дуго, иако сам их немилице трошио, и са дотрајалим алатом наставим да косим даље! Испоставља се да су Киплингови стихови добри за истрајавање у кошењу. Успут, сачувај Боже, јасно чујем звецкање ланца верног пса кога више нема. Ваљда због навике, увек је тако звецкао ланцем. Посао монотон, време загушљиво и сморно, кућа празна. Мора човек нечим да забавља мозак. Мозак сам забавио баналном синтагмом "село прича" ?! Како то може село да прича? Још горе, "село мисли" ?! Коначно "село се смеје"?! Може и горе бити ако се повећа насеље. У некој Интернет полемици, неидентификовани локални "бот" по новоговору или гњида од вајкада, ми поручи: "