НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЗЛАТНО ДОБА КЕТМАНА ...Кад су такви вукови Који се најтеже лове Какви ли су тек људи Па и читави народи А поготову наш Који се властите крви Не може надостити И пре ће нестати Него се опсетити Да ће крвав бодеж Остати Једини Споменик И крст Изнад нас. („Бодеж“ - М. Бећковић) Непосредни повод јесте колумна Николе Самарџића „Снага Србије“ у листу „Данас“. Питање које из позадине избија и превазилази Самарџићев јадни и бесмислени памфлетић је кеманство у Срба. Кетманство као начин живота; кетманство као идеал успешног Србина; србско транс-сексуално кетманство; кетманска вештина достојанственог шетања опанака; кетманство као главни поток у граду; провинцијско кетманство; полу-интелектуални кетмани; кетманство као дискурс. Деретић је у праву: ми смо народ најстарији, јер су несумњиво Персијанци од Срба преузели идеологију кетманства, па је Чеслав Милош много касније освежио српску причу. Могао сам овом скромном коментару дати наслов „Три кетмана и Сорош“,

У ТОЈ ПРОИЗВОДЊИ ЛУДИЛА ИМА СИСТЕМА Последњи напис Ђорђа Вукадиновића „Утом лудилу има система“ на НСПМ који се тиче аутократске владавине Александра Вучића, изазвао је значајну позорност јавности. Самом напису се нема шта приговорити. Неприхватљивост онога што ради Ђ.В. долази из другог разлога. Наиме, много шта се може разумети и квантификацијом, простим бројањем онога што је написано, не само анализама садржаја текста. Ево наслова колумни Ђ.В. на НСПМ само у 2016. години: „У том лудилу има система“ - 18.септембар 2016. „Нова влада као лоша реконструкција старе“ - 11. август 2016. „Притисак или пренемагање“ - 28. јул 2016. „Брегзити ми“ - 30. јун 2016 „Сава мала – српски 'Вотергејт'“ - 10. јун 2016 „Пут којим се ређе иде“ - 30. мај 2016 „Референдум који је промени осве – а чији је значај Србија превидела и погрешно проценила“ - 20. мај 2016. „Кад се делије мало 'преиграју', или од готовог вересија“ - 04. мај 2016. „(Пост)изборна фарса или кад лопов

ЗРАЧЕЊЕ САБЛАСНОГ ХЕБЕХА (Философски практикум српске пропасти) У последње време често се поставља питање како смо успели да овако глупо и простачки пропаднемо. Окрећемо се размишљањима наших великана о глупацима, простацима и полу-интелектуалцима, не бисмо ли боље разумели себе. Тако сам се и ја (изазван неким конкретним локалним дешавањима, но о томе у другом делу текста), између осталог латио "метафизичког" сочињенија Јована Дучића "Благо цара Радована" . Признајем, засметала ми је извесна произвољност, олака уопштавања у овом Дучићевом делу, те сам га ишчитавао „дијагонално“, нервозно и на прескок. Истина, тргане полу-мисли, почесто слабе, логички лабаве и философски претенциозне, троше се на Интернету као "мудре мисли великих људи", само зато што што у потпису стоји "Јован Дучић", или какав други великан. Није ретко да се иста „сентенција“ припише неколицини писаца, философа и филмских глумаца. Невоља је јер несретан спој повр

УРБАНИ ЈУГОСЛАВЕНСКИ ШУЦКОР Мала српска деца раде тешке  физичке послове под кнутом Аустроугара ( НАП: Фотографија уклоњена са Интернета јер ствара лошу слику о Аустроугарима ) ----- Мачва, 1914. Одавно је непотребно доказивати да је „ Autonomija.info“ Sabahudina и Nedima стециште аустро-фашиста, довршених аутошовиниста и рециклираног шуцкора. Ово медијско ђубриште је богато кићено грантовима од наших влад â (покрајинске и републичке), ЦИА и сличних спектакуларних Blockbuster удруга (дакако везом преко разноликих фондација узвишене вербалне поанте и женских и женскастих физиономија „пројектних менаџера“ фондација од којих човеку проради вегетативни рефлекс повраћања, баш као кад би нашао мртвог зомбија у кади свога купатила). Ту је и јеврејски лоби. Ако вам се учини да Јевреји и нацизам никако не могу руку под руку, та не будите менталне стипсе: све може када је корисна шпекулација у питању. На нареченој депонији шодер-новинара, шодер-политичара, шодер-хисторика,

НА СТОПУ ОД КРАХА ИСТОРИЈЕ МАЛЕ ВЕРОВАТНОЋЕ Вест је најпре цурила српским подземним Интернет каналима, затим су је преузели сајт -мастодонти , да би коначно испливала и на озрачени дан ТВ-кућа са националном фреквенцијом. Ту се вест, међутим, некако нагло угасила. Као кад лупиш штапом по води. Изостале су политичке анализе буцмастих аналитичара у тесним панталоницама. Чак и опозициони бунтовни урбани пачићи, познати по дрхтавим гласовима када се Њему обраћају, сензитивно тихују. Изостала је Његова конференција за штампу са падањем у амок и визијама. Значи, небитно. Имали смо важнијих брига око цене наших "бронзаних, сребрних и златних" момака и девојака, како нам објаснише оловни политичари и тучани новинари. Вест је директна и за грађанство усмеравајућа: " Грађанима Немачке су њихове власти сугерисале да себи обезбеде залихе хране за првих десет дана за случај рата или природних катастрофа. Ова препорука-обавеза садржана је у новој концепцији немачке „