НИМБУСОВ ПОДРУМ

КАКО СЕ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА СВИРАЊА ПРЕТВОРИЛО У ДВАДЕСЕТПЕТ ГОДИНА ПУШЕЊА Боже мили, кад прође пет година? Доња преписка је из, како се види, 2011. године. У међувремену се променило да је мој друг Штреби напустио ујакову фирму јер је пропала, пошто је дошло до куцшлуса на политичко-личкој релацији ујак - Ненад Чанак. Сад ради у некој баш брутално-европској фирми. Ако. Једино што није променио је уверење стечено од родитеља, да Војводина треба свакако да се одцепи од Србије, по могућству нека "Дунавска федерација" ако Аустроугарска није могућа. Ми остали смо спали од свирања кур*у до подвучићевског пушења к*рца. ***** 10-03-11, 23:26 #1 Ђорђе Ивковић Двадесет година свирања ку*цу Револуција једе своју децу са шведског стола Истина, имао сам намеру да коментаром обележим јубиларну, двадесету годишњицу чувених деветомартовских демонстрација. Сматрао сам да на то имам право као првоборац деветог марта. План је био да прво прочитам све унапред припремљене

ХОЛОКАУСТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА 1. Наш државни врх решио да уђе у ЕУ. Препрека је превише. Једна од тих препрека је реституција, повраћај давно одузете имовине. Нема сумње да је наша олигархија у епском сукобу интереса по овом питању. Генерално, ради се о баснословној имовини најбољих домаћина. Што се натуралног враћања тиче, закон се састоји од изузетака. Новчаном накнадом биће компензовано 0,04% стварне вредности у тамо неке две деценије. Тако старо право својине престаје заувек. Наравно, деца титоиста који су сада на власти у ритерском оклопу „Европљана“ направили су „закон“ чија је једина функција да њима и „страним инвеститорима“ остане 99,96% те имовине. Све је објашњено надри-етичким постулатом да се „једна неправда не замењује другом“. Куд може Србија са таквом етиком, враг зна. Али, ту се укључују Јевреји са својим холокаустом, и прича о враћању имовине добија кардиналне обрте и отвара неколико озбиљних дилема. Зa доношење посебног Зaконa о врaћaњу имовине

НИКОЛИЋА ЈАРУГА Томислав Николић, први четнички војвода у НАТО "Прешли сте пут од црва к човеку, и много је тога у вама још црв. Једном бијасте мајмуни, а и сада сте више мајмун од било којег мајмуна." Заратустра Данас, 19. фебруара 2016., Председник Србије Томислав Николић потписао је уговор са НАТО под називом "ЗАКОН О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ". Од данас и званично нисмо људи, већ, и законски, рајетина. Иза, по слову бенигног и досадног наслова, стоје одредбе које нас недвосмислено сврставају у обесправљену пучину у сопственој држави. О свим последицама срамног уговора правници ће сигурно пуно говорити, али када то сасвим остане без значаја. На понешто већ се указује. Знамо да НАТО може да уноси и износи из земље шта год хоће. Овим "споразумом" се и економија земље додатно угрожава. Амерички пешадинац је у Ср

НА ДРУГИ ДАН ОКУПАЦИЈЕ Ако је у вину истина, биће да је у вињаку усуд. * Тврде са "јавних ТВ сервиса" да нам је данас (15.02. 2016.) некакав "Дан државности". Но чине то мрзовољно и млохаво. Рутински преносе говор Александра Вучића, Лудог Скретничара Србије ка ЕУ и под окупацију НАТО, са добро за прилику обезбеђеног Опленца, о вођама Српских устанака. О то ме нас обавештава Радомир Ђокић: "... власти су данас организовале обележавање Дана државности на Опленцу, у скоро исто време када је и скуп у Орашцу и онако, само за своју душу и телевизију се шепуре по земљи коју су њихови очеви и дедови отели Kарађорђевићима! У име Владе венац на гроб Вожда Kарађорђа је положио, замислите министар Вулин! Изасланик Престолонаследника Александра Kарађорђевића НИЈЕ УВРШТЕН У ПРОТОKОЛ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА! Венац потомка Kраља Петра I који је цркву и направио није уврштен у протокол! Венац је у име Престолонаследника Александра положио члан Kрунског савета, господин Пред

ИЗБОРИ У СРБИЈИ:  ТРКА ПРОДАНИХ ДУША Нови избори су пред нама. Александар Вучић, или „Оцо“, како га је крстио Светислав Делиријум Басара, расписаће изборе, очајан јер нема довољно временских и владарских капацитета и нема довољно честитих људи да га прати у реформама и тешким одлукама које се морају доносити на његовом дугом Berliner Straßen путовању у Европу. Тешка одлука црног лакрдијаша, овековечена је надвременим стиховима: А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога... Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми ни плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино! Његови мирјани се акламативно покорише вољи Великог Вође. Сад још да Оцо формално распише Изборе. То ће бити кад му (се) јаве. * Како би пластично објаснио шизофрену ситуацију у којој се српски ујармљени бирач налаз