НИМБУСОВ ПОДРУМ

СРПСКИ РЕАЛНИ АИКИДО Хистерија и згражавање око српског крљања за пилад у новоотвореном " Лидлу" се још не стишава. Ова крљажа превазилази по страсти и броју учесника ону с по ч етка века када нам се вратио вољени "Меркатор", кога смо у међувремену изгустирали. Да не околишимо - гурање, отимање, макљажа, самопонижавање око свега и свачега је наш начин живота, главна одлика националног фолклора. Када за хиљаду година археолози буду ископавали полупане остатке Срба на Б алкану, засигурно ће закључити да пробијање кроз тесна врата или от и мање за дрво представљају аутохтону српску борилачку вештину, чије тајне с у нестали насилни Срби љубоморно чували. Да нам бламажа са Л и длом није неки израз необјашњиве изненадне масовне хистерије, већ генерацијама пажљиво неговани животни стил, подсетићемо са неколико живописних прим ера из недавне прошлости. Сећате се наших "деведесетих", када смо се јуначки борили за мусаве векне које су нам добри људи бацали и

ИЗБОРИ У СРБИЈИ:  ТРКА ПРОДАНИХ ДУША Нови избори су пред нама. Александар Вучић, или „Оцо“, како га је крстио Светислав Делиријум Басара, расписаће изборе, очајан јер нема довољно временских и владарских капацитета и нема довољно честитих људи да га прати у реформама и тешким одлукама које се морају доносити на његовом дугом Berliner Straßen путовању у Европу. Тешка одлука црног лакрдијаша, овековечена је надвременим стиховима: А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога... Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми ни плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино! Његови мирјани се акламативно покорише вољи Великог Вође. Сад још да Оцо формално распише Изборе. То ће бити кад му (се) јаве. * Како би пластично објаснио шизофрену ситуацију у којој се српски ујармљени бирач налаз