НИМБУСОВ ПОДРУМ

ХУК СТАДИОНА - 4 НА КРАЈУ НАВИЈАЧКЕ ИСТОРИЈЕ Наслов овог серијала "Хук стадиона" није случајан. Наиме, пре више од двадесет година објављено је неколико мојих написа са истом тематиком. Један од њих имао је наслов - "Хук стадиона". Зашто мењати наслов ако је све исто? Истост у смислу незаустављивог деструктивног процеса. Тада сам (1995.) писао овако (на згражавање тадање "патриотске јавности" оличене у неприкосновеном контраобавештајном пуковнику Јевтовићу који се од Титове кнојевске гусенице преко ноћи претворио у православног лептира):  ...Цео наш спорт се налази у једном неразмрсивом колоплету са корупцијом, организованим криминалом, свим облицима примитивизма. Да у питању није никакво претеривање нека послужи неколико цитата из штампе: "Притворен Жарко Павловић, 'Крушевачки шеик', власник ФК Напредак"; "Убијен Миодраг Никшић, 'кум' Звездаре и власник ФК Звездара"; "Убијен Радојица Никчевић, члан

КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ? Времена су уистину тешка, и не може да се живи као за Титова вакта када је у свакој "радној организацији" било двоје ћата на једног радника. Да, беху то добра времена, па добра деца добрих беспослених ћата плачу за тим добрим временима када беху добри вечити студенти са добрим стипендијама које они неће враћати и добрим запослењима без обавеза. За тим добрим временима плачу и деца пролетера који нису морали много да раде, а кад дође време копања ку'руза, увек се може добити боловање. У осталом, "боловање" беше средње име радничке класе. И свињска полутка преко Синдиката. Млађи не знају за култ свињских полутки, али то је био врхунац социјализма у нас. Ку'ћеш више? Им'о си бесплатно школовање и здравство и свињску полутку, и хај објасни некоме да нема ништа џабе, него си био дебил на трошку сопствене деце и унука, који ће све твоје џабалебарење и будалесање морати да отплате и на нос да им изађе. Нико није толико глуп да

МОЈА ЉУТА ПОБЕДА У НЕМАЧКОЈ Пре четири године би о сам у посети рођацима у Дуизбургу , у Немачкој. Дакле, нисам видео Немачку стерилно, као туриста, или ограничено као гастарбајтер који у трци за "ојром" не види ништа друго сем "ојра". Основна ствар је да је Немачка последње место где можете наћи спас од корупције. Само, објаснио ми је брат Роберт-Роби, "Знаш ли Бато, код вас у Србији корупци' је демократска, а код нас аристократска". Пошто нисам разумео, конкретизовао је - код њих, за разлику од нас, нико не може да корумпира саобраћајног полицајца са 10 евра, али зато у средњ е-вишим и вишим класама ни шта, никакав посао не можеш да радиш, ништа да постигнеш, без корупције. "Код нас у Немачки' сви и грају 'танго-коруптико' ". Што је можда чудно за наше умове премре жене о Н емцима позитивним предрасудама, "методе" те корупције су сасвим отворене и баналне. У маси митолошких евра по глави становника, д