НИМБУСОВ ПОДРУМ

Заборављени стари ас који ради из потаје Користимо најновије предизборне прилике да се подсетимо на старог транзиционог аса... АРХИВА Бр. 22. 20-02-12 Српски циркус креће на још једну турнеју. У сваком селу, крају, хаустору, имаћемо прилике да гледамо и слушамо исте надриполитичаре, квазидржавнике, оберкурве, велеиздајнике, лумпенпролетере, ријалитипаразите, архититоисте, генетске профукњаче и лопуже. Гледаћемо исте испране и стањене кулисе префарбане у "Етилену"; исте билборде једнаке онима за пасте за зубе, крилате улошке и за простату чаробне таблетице. Те билбордер-креације странке размењују међу собом као некад што су дечаци размењивали сличице фудбалера а девојчице салвете. Исте брадате жене, кепеци и наказе инцестних оргија ће истим бенавељењем и кревељењем покушати да намамче смалаксали и истрошени народ на још један круг двојком трамвајем званим жеља. Сасвим нехајно и БДВ театралне накараде ће поменути да се свака вожња плаћа, макар била бесциљна и испр

  Можете ли ви коначно да разумете једну ствар: У СТАЊУ ОКУПАЦИЈЕ НЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ, НЕМА СЛОБОДНИХ ИЗБОРА И НЕМА ПАТРИОТСКИХ СТРАНАКА КОЈЕ ИЗЛАЗЕ НА ИЗБОРЕ! Сви изнесу своје програме, кампања, гласачки листићи и онда амбасадор Хил састави владу, која ради како јој се нареди, а Скупштина је и даље штала. Нема избора под вешалима. Исход је унапред познат. Окупациј у нико није решио "оловком", тј. гласањем. Не би помогле ни "мирне демонстрације". Боли некога што ти шеташ улицама града. И ту бисмо још питали -  помоћу које чаролије је могуће покренути Београџане да се жртвују ходањем за неке тако идеје "патриотизам", "српство", "Не дамо Косово", "Хоћемо владу националног спаса!" и сл.? Најдаље што су Београџани добацили је парола "Београд је свет!", која је иначе толико глупа да не значи ништа. А Београд је 1/3 Србије. Дакле, решење би требало тражити негде где се подразумева "Триста храбрих". М

  "Ал' је ђаво али су мађије али нешто теже од обоје" 1. Он је луд. 2. Коста К. је анти-херој. Зар је требало да се деси онаква трагедија па да се људи довољно потресу и покрену у последњи покушај промене стања у друштву? Излази да је Коста К. нечијом промишљу жртвовао себе и своје другове за спас свих нас?! Да су нам својом жртвом пружили последњу наду и часну прилику? 3. Добро је примећено: Ни Вучић, ни Ана Брнабић, ни градоначелник Александар Шапић нису дошли пред школу да положе "један цвет" и запале свећу. Добро је уочио Владета Јанковић да тај гест елементарног саосећања нису учинили јер се боје реакције народа. И добро је Владета Јанковић оценио да су бедници. Међутим, ми сада имамо ситуацију да маса народа фанатично подржава Вучића, а да истовремено ни он ни најекспониранији његови сарадници не смеју да се појаве у најтежим тренуцима јер се боје свог народа. Нема пластичнијег приказа колико се наше друштво распукло. 4. Нешто друго је ретко ко приметио. К