НИМБУСОВ ПОДРУМ

ФАХ-ИДИОТ ДЕЈАН ИЛИЋ, АНТИНАЦИОНАЛНИ ИМБЕЦИЛ 1. Признајем, био сам на вашару у Селевцу 1968 године. Истом приликом, у општој гунгули, попих три пива, скоро на екс. Ово зато што је било врућина и, што је важније, да покажем новим другарима да могу. С обзиром да сам био напунио целих 14,5 година и да је даље била врућина, све око мене је добило неку сладуњаво-ружичасту боју. Пошто се на вашарима све креће у круг, те и тинејџери, приметио сам да се једна адекватна девојка смешка на мене. Да бих јој неопажено показао да се и она мени свиђа, дискретно сам је у следећем кругу ухватио за сису. Елем, од куд јој се у моменту створише браћа, комшије, исто претенденти, ‘бем ли га не знам, главном она два другара ме некако извукоше уз мање последице. То би било што се тиче реминисценција. Да кренемо полако на тему. То што је Дејан Илић мој земљак из Селевца, у опште га не аболира од политичке глупости, или пре, кретенизма. То што је остварио изврсну научну каријеру као физички хемичар и пос

ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА Вук Драшковић је у "Данас" објавио ауторски текст "Виртуелне победе Србије" . Затим су тај ауторски текст "уз дозволу аутора" пренеле "е-новине". Пристојан човек при чистој свести сигурно не би дозволио да се нешто његово објављује у таквом гласилу, нити "е-новине" имају обичај да објављују написе пристојних људи при чистој свести, сем да их напљују. Дакле, јасно је да је ствар трула. Но, ту је и кићење труле писаније епитетом "ауторски текст". Није баш јасно како било чији текст може бити неауторски. Ја замишљам да се овим посебним обележавањем жели истаћи да је у питању веома важно писмо врло уважене личности у којој се граду и свету саопштавају ствари од великог друштвеног значаја. Овај пут, ништа од тога. Вук Драшковић је човек моралних преокрета. Заправо, Вук Драшковић је толико морално испревртан, да се никако не може прихватити да је у питању личност од ауторитета и интегритета чији би

ДА ЛИ ЈЕ ЛАЗАР НАЦИСТА   ЗАПИС О KОСОВУ (Стефан Лазаревић) Човече који српском земљом ступаш, било да си дошљак или овдашњи, ма ко да си и ма шта да си, када дођеш на поље ово, које се зове Kосово, по свему ћеш угледати пуно костију мртвих, те са њима и камену природу, мене крстозначног као стег, видећеш како посред поља управно стојим. Да не проминеш и да не превидиш као нешто залудно и ништавно, но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими, и размотри речи које ти преносим, и из тога ћеш разумети због ког узрока и како и зашто ја стојим овде, јер истину ти говорим, ништа мање од живога, да ћу вам изнети у суштини све што се збило. Овде негда бејаше велики самодржац, чудо земаљско и рига српски, звани Лазар, кнез велики, побожности непоколебими стуб , доброразумља пучина и мудрости дубина, огњени ум и заштитник странаца, хранитељ гладних и миловање ништих, скрбних миловање и утешитељ, који воли све што хоће Христос, коме иде сам по својој вољи