НИМБУСОВ ПОДРУМ

СЛОБОДАН АНТОНИЋ vs. ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ Уважени професор Слободан Антонић је пре десетак дана такорећи к риоми це објавио чланак под насловом " Српски регионал-шовинисти сад конструишу оптужницу против измишљене „Додикове Србије“ и са поднасловом "МОРАМО ПРЕЖИВЕТИ КАО НАЦИЈА СРБА, А НЕ „БЕОГРАЂАНА“, „БОСАНАЦА“, „ВОЈВОЂАНА“ ИЛИ „СРБИЈАНАЦА“" на изгледа званичном сајту Републике Српске "Све о Српској" . Одатле, што под блесавим насловом или блесавијим поднасловом памфлет се раширио Интернет простором где у главном служи остарелим Југославенима за иживљавање напротив свог архи-непријатеља - великосрбијанског хегемонисте. Сад покушајте покупити перје из поцепаног јастука?! Прво питање је шта је нагнало једног, држимо врхунског интелектуалца, да себи дозволи овако јадан памфлет? Признајем, на то питање немам рационалан одговор. Психологическим манипулацијама и теоријама завера не волим да се бавим, мада на сумње сви имамо право. Други "феномен"

БАУК НАЦИОНАЛИЗМА Коментар на напис Слободана Антонића на ""Стању Ствари" :  Слободан Антонић: Национализам најопасније оружје против колонизатора "Стога, ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло." ... Народ се врти као куче за сопственим репом, у безуспешном покушају да се поново национално и државно дефинише, а да га ништа не заболи, већ само да уједе неку буву која га грицка, и затим настави да дремуцка. Српски национализам и патриотизам није у опште тако тешко дефинисати, али је незгодација са прихватањем и повиновањем тим дефиницијама.

ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА Цензори у магли Није нам се мастило осушило на папиру од прошлог писања о Ђорђу Вукадиновићу, а ево нас опет са новим критичким освртом. У свом новом чланку Вукадиновић се бави гласањем о пријему "Косова" у УНЕСКО . Било би све то сасвим у реду да није поново покушао да нам протури на фин начин, ситно калуђерски, Вука Јеремића као патриотског Титана међу српским дипломатама, а његове критичаре као мишеве изашле из српских "жутара". Поштованог Вукадиновића сам покушао подсетити на неке кључне ситуације, које га демантују. Пошто је на НСПМ дозвољено 1000 карактера у једном коментару, морао сам свој коментар поделити на пет делова:   1. Ђорђе Вукадиновић: ...својевремено је из медијских кругова блиских како овој тако и претходној власти пакосно мерена километража Вука Јеремића и његових сарадника и пребројаване звездице њихових хотелских апартмана. И сложно су га черечили и тзв. „патриоте“ и „грађанисти“. Али зато, уз све