НИМБУСОВ ПОДРУМ

НА СЕВЕРУ НИШТА НОВО Иберијско полуострво се опасно накривило , тако да му прети потонуће. У току је каталонски референдум о независности. Али, не би се због тога тло повијало - њихова ствар па ће овако или онако сами решит и . Ме ђ утим, незва н, али убеђен да је личном појавом снажна подршка каталонским сепаратистима, на најбољи м традицијама Шпанских бораца, у Ба ц елону се нагло спустио, п ревише  нагло, г. Ненад Чанак, удбашки лидер сестринских војвођанских сепаратиста. Могуће с естринских по томе што се неколико каталонских сепаратис тичких керова рата борил о на страни усташа против Срба . Т о је једина могућа веза . Сам враг зна шта ће он тамо у једном болном тренутку за Шпанију? Уздржаност је , између осталог, питање пристојности. Но, Л икота је с пристојношћу у вези к'о пијан с гаћама. Како год, тамо је са св ојим фасцинантним габаритима стечен их синергијом личк е алаво сти и неограничених количина добр их војвођанских свњарија - сланине, чварака, кулена

ФАМА ВОЈВОЂАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА Гледамо ових дана како марширају заставе Војводином. Заставе су "војвођанерске", сепаратистичке. Манир је карикатурално фашистички. Истовремено, буја мађарски фашизам у Војводини , који идеолошки негира "војвођанство", али оперативно-политички са "војвођанерима" делује у синергији. Из приложених фотографија се види која је од две наводно супротстављене војвођанске нео-фашистичке опције потентнија, а која је доња. Назначују ко је чији слуга. ...   Ово је моја писанија из 2009.-те године. Тема је невероватно брзи процес распада српске националне свести, који презире и основне законе логичког размишљања. Најава онога што се данас догађа. ....  Фама „војвођанског идентитета“ опстаје на парама страних фондација и фанатичном аутошовинизму шаке проданих Срба - немчара, мађарона и потурица. У позадини се назире мрачна сенка фон Хабзбурга (или Хапсбурга, како се раније писало).

ДРЖ'ТЕ ФАШИСТУ! О „мигрантској кризи“ у Србији је већ превише речено и написано, али се решење не назире. Заправо, од онога што се назире као исход, диже се коса на глави. Толико злорабљена опомена Арчибалда Рајса „Срби, чувајте се себе!“ управо достиже пуни смисао. Наиме, Иво Андрић је опоменуо да се српска врлина „гостопримљивости“ најчешће претвара у деформацију која нам наноси велику штету. Док сви гледају да подигну око себе „гвоздене завесе“ и заштите се од најезде Арапа нејасних намера, ми се хвалимо да се понашамо мимо других Европљана и да „отвореног срца“ прихватамо те непрегледне масе људи, са којима ћемо извесно имати великих невоља. Веле наши државници да тако „шаљемо позитивну слику у свет о себи“. Како сејемо, тако ћемо и жњети. Међутим, овај „изненадни“ (можда да, можда не?) људски и социјални цунами, који све више указује на намеру Великог Брата да од Србије направи етнички блендер, у Војводини је спрао лошу шминку са њеног нацистичког ругла. Оно што се