НИМБУСОВ ПОДРУМ

ОКУПАЦИЈА У 10 СЛИКА Први светски рат. Крвавим бајонетима аустроугарски окупатори намећу европске вредности у виду латинице. 1941. нацисти окупирају Београд. Немци нису имали проблем да направе колективни "селфи" испред споменика Незнаном јунаку.  Наравно свечани дефиле испред скупштинског здања. Ниси победио ако не промаршираш испред Скупштине. И нек` се знаде ко ти је покоран... 1944. Београд окупира Крајишко-Црногорска багра. И дакако, опет исто - мора да се тријумфално прошпарцира испред Скупштине. Кад су овако испршени дошли иза Руса, настала је највећа пљачка и терор који Београд није могао честито ни да запамти, јер данас су та багра  већином "стари Београђани". Једино, аустроугарска фукара Тито, никада није изашао на споменик Незнаног јунака да прави селфије. Неугодно му било јер су му негде туда Србијанци полупали дупе аустроугарско док је бежао. Није ни "Слобо" уз помоћ Месића био 1991. за потцењивање...

МАЛИ МАРЕ, ЗАБОРАВЉЕНИ БУНТОВНИК 12.9.2015. Да, компјутер је елегантно решење. Колико год података стрпате у њега, он исти; не расте, не шири се у простору. Ако своје ломно и трошно памћење желите да "подржите" објективним истинама прошлих времена, па у ту сврху почнете да скупљате исечке из новина, врло брзо ћете бити затрпани гомилом новинске хартије у којој нема сналажења. Бићете приморани да већину онога што сте сматрали необично важним у моменту догађања, после кратког времена одбаците у канту за смеће, као потпуно безвредно. Ту долазимо до "феномена старог кофера". Сви који воле свој компјутер, тај јединствени симбол прогреса и будућности, само и искључиво будућности, неће у њему чувати новинске написе бајате двадесет година. Компјутер не трпи плесан и мемлу. Стари кофер нема тај проблем. У њему сам данас пронашао пожутели, али баш пожутели, чланак у коме је сачувана прича о "Малом Марету" , заборављеном бунтовнику без компро