НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Српска дипломатија данас Непрестано се враћамо теми духа и тела партизанског у савременој српској држави. Морамо тако зато што тај дух и то тело бахато владају Србијом. Србијом која убрзано пропада. Залуд хрпе приказа свеопштег "напретка", обнове и изградње, братске слоге, на режимским телевизијама. Залуд насупрот лелекање "грађанске" а једнако партизанске, дакле по закону људском и Божјем антиграђанске, антикултурне и антидуховне, странцу слугерањске опозиције овдашње, да нам је поробљена држава "четничка" и "клерофашистичка". Лажу и једни и други као пси. Овом прилико дискусија се развила око чланка Милоша Ковића  "Можемо се ослонити на сопствену традицију спољне политике" , на тему "југословенство или фашизам-антифашизам": Бата Ивковић   Можемо ми да се ослонимо на "сопствену традицију спољне политике",  али нећемо . Ми хоћемо - бар тако изгледа по наметнутом јавном мњењу - да Титову аустро-фашистичку спољну пол

ЦЕНЗУРОМ У СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ* Југословенски комунисти никада нису имали јасну идеологију, сем ако се под "идеологијом" не чита помамна, прчевита, жеља за богатством, насилном надмоћи у свом сокаку и освета Србијанцима. Већином су врхунски наши предратни комунисти били професионални револуционари са генералским апанажама. Идеалисте међу собом су убијали. Убијали су и прогонили и онакве међу собом који нису били довољно храбри да их ни од чега није стид. Комунистима је апсолутни непријатељ је био српски домаћин. Затим им је смртни непријатељ био српски патриотизам у било ком облику и назнаци. Коначно, борили се против свега што је само заличило на одбрану српског интереса у својим редовима. Тако, до деструкције свега људског источно и јужно од "Страже на Дрини". Комунисти су дакле били компликовани у свом деловању: дивљачки су убијали све што је иоле српско у Србији, док су са усташама били у змијском колоплету.  Позната је њихова "исконска