ХУК СТАДИОНА -3 ДАСКОМ ПО ГЛАВИ

ХУК СТАДИОНА -3

ДАСКОМ ПО ГЛАВИ



Језиви обрачун режима са децом, није се завршио једнократном бруталном интервенцијом у пар дана након немира 10-ог октобра 2010. Озбиљније делује да је скаредна парада била погодан изговор за обрачун много ширих размера. Почела је невиђена хајкабрутална привођења, претресања станова, саслушавања, покретања кривичних поступака према огромном броју малолетника који су неколико дана пре 10. октобра били у било каквој вези са неком од патриотских организација, узимали летке и остали пропагандни материјал и сл., без обзира што нису учествовали на демонстрацијама! Један инспектор је рекао оцу неког средњошколца: „До сада смо добили списак од хиљаду малолетника против којих ће се повести судски процес за ширење расне, националне и остале врсте нетрпељивости, а да уопште нису ни учествовали у демонстрацијама“. Само у Београду! Медији су ове рације игнорисали, а што није било на телевизији, није се ни десило. СУП у фамозном 29. новембра је преплављен средњошколцима и њиховим родитељима који су обавезни да дођу на саслушање. У најбољем случају та деца ће добити казну од 2. год. условно! Нису то били чланови навијачких група, поготово не хулигани. То су добри, паметни млади људи. Деца за пример, младе патриоте, одлични ученици, победници на многим такмичењима, не само у спорту, него и у свим областима знања. Управо ту патриотску омладину са великим потенцијалом да у будућности постану национална елита требало је треснути даском по глави. Зато је створен стереотип о хулиганима "које ваља искоренити", и који се тако лепо запатио у целокупној јавности, па и оном њеном назови патриотском делу. Та деца, који би требали бити будућност ове наше мучене земље, провлачена су са својим родитељима по смрадним станицама полиције где их саслушавају као криминалце, застрашују, психички ломе. Родитељи морају да плаћају адвокате. Сваки тај паметни, родољубиви, млади човек мора са својим родитељима да иде код социјалног радника на разговор, односно неку врсту терапије! Истовремено, хомосексуалци шетају насмејани, са разнобојним балонима у рукама, заштићени од те исте полиције, односно од те исте државе! Коме је терапија у ствари потребна: прогањаној српској омладини или учесницима параде или службеницима државног апарата, или рајетини која се прави да ништа не види и не зна, али је "у принципу против хулиганства"?!

На другој страни, пет месеци од почетка „десетооктобарске диктатуре“, заборављени од свих, десетине малолетника, млађих пунолетника и можда тек понеки „пунолетник“, су се још увек налазили заточени у тзв. „затворском притвору“. Можете ли да замислите било коју другу европску демократску и правну државу која може да хапси своје грађане за прекршајна дела, и потом их без судске пресуде држи у затвору скоро пола године?

Или је боље када се из "хуманих разлога" затвор замени лудницом?

Наш правосудни систем је дословно прекопирао критеријуме, кодекс и механизме "беле крагне" Хашког трибунала, који ће у светској историји остати забележен као уљудни крематоријум за један народ. У српском правосуђу више не важе закони, већ се пресуде доносе према упутствима из политичких центара моћи. Судије су ту да "достојанствено" потпишу решења. Ко год смета српском квислиншком режиму чекају судије попут легендарног Роја Бина са Дивљег запада, реинкарнираног у српском Раши Јанковићу.

Након одржане Параде педерског поноса, своју улогу је професионално одглумио (и) дежурни истражни судија Раша Јанковић, син злогласног министра правде Драгољуба Јанковића, који је за један дан донео је више од 50 решења о одређивању притвора приведеним демонстрантима. Десет минута "решавања случаја" по хулигану. Образложење о одређивању притвора, које се наводи у тим решењима, показује и лице и наличје српских власти, какве вредности она намеће и којих се морамо придржавати.
 

У решењу Ки 2260/10 којим је Луки Лончару из Београда (стар 22 године) одредио притвор, судија Раша Јанковић, као разлог за одређивање притвора за приведеног, наводи: "...Разматрајући наведени предлог тужилаштва за одређивање притвора истражни судија је нашао да је исти основан, сматрајући да постоје особите околности које указују на то да би окривљени Лончар Лука на слободи поновио извршење кривичног дела које му се ставља на терет, а које произилази из чињенице да се очигледно исти противи западним цивилизацијским вредностима којима ова држава тежи, те би пуштањем на слободу поновио извршење кривичног дела имајући у виду да се колико већ данас, а након овога, очекује долазак још представника западних земаља, чији долазак ће изазвати нека протестна окупљања која ће окривљени искористити за истоврсно понашање као и приликом догађаја од 10.10.2010. године, због чега свега је одлучено као у изреци решења а на основу члана 142. ст.1 тач. 3. ЗКП-а..."

Да је у некој правној држави судија донео овако решење, стрпали би га у лудницу. Али, Раша Јанковић је кандидат за судију Апелационог суда у Београду. Премијер Вучић је био у истој влади у којој је министар правде био Рашин отац Драгољуб. Зато данас Раша чува као Кербер лик и дело Александра Вучића. Ми се нећемо бавити сабласним мужеложночким причама које прате последњег Милошевићевог министра "правде" Драгољуба Јанковића нити његовим имовним стањем. Чињеница је да је оставио трагичне последице у српском правосуђу. У време његовог председниковања Први општински суд је поништио победу Коалиције "Заједно" у Београду на локалним изборима 1996. након чега су уследили вишемесечни  улични протести, завршени трагикомичним  "Lex specialis". Био је члан Главног одбора ЈУЛ-а и председник Комитета за законодавство те странке. Једно време налазио се и у Управном одбору Правног факултета.

Ваља подсетити да педерофилија није нови патент српске политике, нешто што је донео "Петооктобарски пуч". Ударна крилатица ЈУЛ, коју је можда и Вулин смислио беше "Геј је океј!". Једна тако кратка поскочица која сасвим разголићује потпуну аморалност, обездушеност, поквареност, тадашњих етаблираних елита. Све је дозвољено, какав црни "патријархални морал", педери су океј. Содома је је добро место за живот, шта јој фали? Само тамјан гуши а изворни српски патриоти, десничари, су пијанице, смрдљивци и хулигани. Левичари су лепи, чисти, кул, људи на свом месту. Патриотизам значи да они, левичари, којима је геј океј јер су широких схватања, морају бити на власти, да су богати и изнад закона.

И ево, одржаше се на власти, и даље као фини и вредни левичари "које бира народ а не НАТО", само преорјентисани на "западне вредности" којих се заправо никада нису одрицали, бар не оног дела тих вредности који им обезбеђује одличан комфор и потпуну слободу неспутану законима. Слободно би могли написати нову крилатицу "Педери нас одржаше, њима хвала!" 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА