НИМБУСОВ ПОДРУМ

Војвођанери немају проблем са расрбљавањем, које подстрекавају и финансирају велики и моћни, већ са својим брендираним слугерањским менталитетом који препознајемо као "синдром бечких коњушара". Тај ко зна кад запаћени слугерањски менталитет је и основни носач војвођанерског новокомпонованог идентитета. Урош Предић "Весела браћа"   Док је национал-шовинистичка идентификација у Црној Гори, по лику и промисли дукљанских визионара Секуле Дрљевића и Савића Марковића у пуном процвату, аутошовинистички покрет у Срба Војводине никако да стане на ноге. Овдашњи Дукљанери, ти квази&надри витезови и сердари, који допелаше и ушанчише се на „руководећа мјеста“ још ономад, иза совјетских тенкова, не мрзе отворено само Београд, који им је централни ареал за муљање, талење, лоповлук, коцкање и ширење, већ са једнаком гадљивошћу и презиром гледају на Војводину. Назад не могу, јер их чекају овце и пашњаци. Како "мрче", тако сви сиђоши. Учили од Дукљанера. Тако смо доби

ПРОКЛЕТСТВО СРПСКЕ ЕЛИТЕ Фото: pinterest.com Када смо пре и како брже изгубили некада тако јасан и препознатљив национални српски идентитет? То је често питање. Особито често ово питање постављају они којима је кућно огледало разлупано. Ни један ракурс гледања на јадно стање народног духа не може бити целовито и свеобухватно, тако да ми немамо намеру да националну ерозију сведемо на баналне сотије и наручено бугарање удбашких праунука, којих су пуни медији. Наш циљ је да, колико смо у снази, не дамо да лажу. Ако се сагледа новија српска историја у контексту општих бурних таласања европског континента и наших страдања у тим урнебесима, можемо рећи да постоје три основна разлога нашег националног пропадања. - Крајем деветнаестог и у првој половини двадесетог века помама левичарских идеологија је била несавладива. Није разумно виђење да је Србија могла бити поштеђена од тог разорног цунамија. Како је у другим државама било, ми смо с те стране и добро прошли. Зло је ш

ЗБИЉА, ДА ЛИ ЈЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП СИРИЈАЦ? КОМЕНТАР НА ТЕКСТ СА ЦЕЊЕНОГ САЈТА "БЕХАР.БА": Filip Mursel Begović   Je li Gavrilo Princip bio Sirijac? МОЈ КОМЕНТАР (ако га објаве): Е прочитах и ово и свака част аутору на храбрости. Храбрији је од Хрвата. Гаврило Принцип је извршио атентат на, услед родбинских сексуалних веза, дегенерисаног и маничног Франца Фердинанда. Зна се за "Хабсбуршку усну" (да се проверити). Но, ти родбински сексуалним везама дегенерисани Хабзбурзи су поставили себи "свети"задатак: Serbien muß sterbien. И то је разумљиво, бар на неки уврнути начин. Није разумљиво да им најверније слуге у том одвратном задатку буду Срби преведени у мухамеданство. Или ни за "Шуцкор" ниси чуо? А коначна будалаштина и понизно проклетство мухамеданаца је што би Беч, након  што сатре бољи део Срба, сатрли и њих, односно вас. Или сам ја измислио "муџахире" који су бежали из

(Из архиве: 28. 5.2013.) Ако ћемо право, никад се човек не би одвојио од мајмуна без помоћи алкохолног врења. Не би Аргонаути повратили Златно руно да Херкул не беше онолика пијандура, каквом га је описао хелениста и литерата Роберт Гревс. Троја је пала због превише вина. А шта је Тројанцима држало борбени дух до тада историја не помиње. За Марка Краљевића и његовог верног коња Шарца знамо да беху алкохоличари. Има ситуација где се алкохол грубо поиграо с нама. Остаће за сва времена записано и овековечено подужом епизодом у амбициозном документарном  серијалу „Београд, вечити град“ аутора Александра Диклића, да је Београд априла 1941. „освојило седам пијаних Немаца“. Мој субјективни утисак је да управо из те епизоде провејава сладострашће српским поразима тзв. „другосрбијанаца“. Таква епизода може врло корисно да се употреби у затирању патриотизма младих нараштаја, мада сам догађај није имао никаквог суштинског значаја. Било би занимљивије знати шта би