НИМБУСОВ ПОДРУМ

БАУК НАЦИОНАЛИЗМА Коментар на напис Слободана Антонића на ""Стању Ствари" :  Слободан Антонић: Национализам најопасније оружје против колонизатора "Стога, ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло." ... Народ се врти као куче за сопственим репом, у безуспешном покушају да се поново национално и државно дефинише, а да га ништа не заболи, већ само да уједе неку буву која га грицка, и затим настави да дремуцка. Српски национализам и патриотизам није у опште тако тешко дефинисати, али је незгодација са прихватањем и повиновањем тим дефиницијама.

ДРАГСТОР КАО СУДБИНА     Што се тиче историјске вертикале, политика се вазда бистрила у кафани. Чак и во времја најгорих диктатура Обреновића постојале су такозване "лајаонице" , кафане у којима је једино дозвољена апсолутна слобода говора. Дакако да су на горњем спрату били жбири типа Алекса Жуњић, који су кроз оџак прислушкивали јавно мњење. Свеједно, наше националне идеје су се рађале у кафанама, а многе љубавне и родољубиве песме су исписане на салветама или, у тежим случајевима, на столњацима. Све се профанисало када су Хотел Москву заузели Црногорци. Још се ту и тамо батргала десрбијанизована духовност те, такође на салвети, Брана Црнчевић написа епохалне стихове "Некад бејах Циганин, а сада сам Ром/ Каква дивна промена у животу мом!". Али, такви примери су инциденти. Кафане су заузели окупатори. Па су кроз деценије окупацију проширили на рок-музику, дискаће, телевизију и сплавове. У последње време суверено доминирају ријалити шоуовима. Југословенски