НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Па има се, брате, и у кући шта видјети. Није да нема. Хвала Богу, (поново почне да се крсти, прекине се) хвала нашој влади и да не чује зло што се ја овако хвалим, да куцнем у дрво, има се свега. Ха, ха, нико ми у мом селу Обљају под Грмечом не би вјеровао: у Пепе Бандића два нова, новцата кревета ко два брата близанца. Правила их буржуазија за себе, па западе мене да ја своју старку (показује на тур) метнем у госпоство. Вала, кад би ми било до неке силе и бијеса, могао бих ја да се стрпам у један а ова моја ждријебица у други па да се ширим ко какав гроф. ... Јесте, имам свега и свачега: добре душеке и покриваче, два стола, столица, двије фотеље, књижетина, ормари, гвозден шпорет, имам сјекиру... Ево имам и двоје слике. Погледајдер, на овој насликани другови ловци, како на друговима коњима... (прекине се, увиди да је погрешио) на обичним коњима ловци угледни – они одозго више нас – јашу и гоне дивљег вепра, гледај Бог те твој. А на овој усликана нека другарска к...

  Србоцид  „ Они нису идеалисти, нити историјски материјалисти, већ волунтаристи, утописти и манијаци, који са научним социјализмом имају исто толико заједничког колико неписмени са азбуком“. - Милица Ђурић Топаловић : „ Социјалистичка џунгла“, 1966. „ Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ - Сведочење "У камеру" једног остарелог партизана Отправник послова америчке амбасаде Харолд Шанц, посматрајући...

    Психопате а не револуционари  Тачно су монструми. Не „залуђени идеолози“. Не „жртве историјских околности“. Не „људи који су морали да бирају између два зла“. Монструми.  Пуни, класични, библијски монструми који су имали људски облик, али не и људску душу. Кад дечаку од 12 година напишеш у пресуди „колаборант-агент“ и убијеш га метком у потиљак 1946. – то није револуционарна нужност. То није ни мржња према „класном непријатељу“. То је чиста, гола, демонска потреба да убијеш нешто мало, чисто и невино – јер ти је то једини начин да докажеш себи да си „на правој страни историје“. Иста рука која је 1945. бацила четрнаестогодишњака у бунар у Шапцу, или стрељала бабу рођену 1846. у неком селу код Панчева  – иста та рука је 1975. седела у пензији, миловала децу, добијала ордене, држала говоре на прославама ослобођења и тапшала и поносила се у првом реду на паради. И нико им никад није рекао у лице: „Ти си чудовиште.“Јер да су им рекли – морали би да призна...

  Револуционари се претварају у студенте који  само хоће да уче У предвечерје Другог светског рата углед комуниста на БУ је компромитован и утицај је почео да слаби. Комунисти су отворено и снажно подржавали хрватски национализам, Мачека и формирање Бановине Хрватске. У Бановини Хрватској положај Срба је драстично погоршан,    Студенти су видели шта је дошло са Бановином Хрватском, чије успостављање су комунисти срчано подржавали.  Међутим,  ако су комунисти до тада највише нада полагали управо у ХСС и Мачека, споразумом Цветковић–Мачек и уласком ХСС-а у владу, њихове наде су се показале узалудним. Мачек не само да није ревидирао дотадашњи антикомунистички курс, већ је стварањем Бановине Хрватске он и појачан, а у сузбијању комунизма први пут се примећивало и учешће његових паравојних формација.    Пакт Рибентроп-Молотов из августа 1938. и комадање Пољске непосредно затим, сас-вим је оголело лицемерну комунистичку демагогију и лажни  антифа...