НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Србоцид  „ Они нису идеалисти, нити историјски материјалисти, већ волунтаристи, утописти и манијаци, који са научним социјализмом имају исто толико заједничког колико неписмени са азбуком“. - Милица Ђурић Топаловић : „ Социјалистичка џунгла“, 1966. „ Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ - Сведочење "У камеру" једног остарелог партизана Отправник послова америчке амбасаде Харолд Шанц, посматрајући...

    Психопате а не револуционари  Тачно су монструми. Не „залуђени идеолози“. Не „жртве историјских околности“. Не „људи који су морали да бирају између два зла“. Монструми.  Пуни, класични, библијски монструми који су имали људски облик, али не и људску душу. Кад дечаку од 12 година напишеш у пресуди „колаборант-агент“ и убијеш га метком у потиљак 1946. – то није револуционарна нужност. То није ни мржња према „класном непријатељу“. То је чиста, гола, демонска потреба да убијеш нешто мало, чисто и невино – јер ти је то једини начин да докажеш себи да си „на правој страни историје“. Иста рука која је 1945. бацила четрнаестогодишњака у бунар у Шапцу, или стрељала бабу рођену 1846. у неком селу код Панчева  – иста та рука је 1975. седела у пензији, миловала децу, добијала ордене, држала говоре на прославама ослобођења и тапшала и поносила се у првом реду на паради. И нико им никад није рекао у лице: „Ти си чудовиште.“Јер да су им рекли – морали би да призна...

                                    Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939 . - Извор: Википедија Семениште "Најреволуционарнији студенти у Европи" Студенти универзитета у Мадриду и Београду, у деценији која претходи Другом светском рату, били су припадници најорганизованијих комунистичких покрета међу студентима на свету, након студената  Пекиншког универзитета. Студенти Београдског  универзитета дали су изузетно значајан допринос инсталирању Титове страховладе у Југославији.[ 1 ] Процењује се да је преко 5.000 недовршених и дипломираних студената Београдског  универзитета учествовало у партизанском покрету, док је њих 205 проглашено за народне хероје. Велик број припадника ове револуционарне студентске генерације није преживео унутарпартијске обрачуне  и Други светски рат. Међуратни револуционарни покрет на Београдском универ...

  АРХИВА Бр. 21. 26-10-12 Скоро да су искренији лажни еуропејци, заправо усташе и мађарони у изградњи. Ми смо непријатељи, и тако треба да буде. Зато, не мари кад ме називају „патриЈотом“, „клерофашистом“ и слично. Да ме нешто похвале, запитао бих се где сам погрешио. Мучније је са лажним патриотама. И за њих сам „патриЈота“ и „клерофашиста“, али то сматрају из наводно супротног рова. Веле да то раде зато што су праве патриоте, а ја издајник. Људи су такви кави јесу. Једини мој „грех“ је што сам обома препознао мимикрију. И, сваког дана, догађаји ми дају за право. Ево врлих „патриота“, ових дана се бацили на обележавање Кумановске битке и ослобађања Старе Србије у Првом Балканском рату. Али, да нам они све објасне како је шта и зашто било. Не сме ни случајно да прође нека интерпретација несагласна са њиховом, удбашком, причом. Некако се, на муку, сетисмо тих херојских дана од пре равно сто година. А ја бих подсетио, у помен неумрлих ...