НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Владо Дапчевић, 1938. Извор: АнтенаМ Камуфлирана реакција Најпре пада у очи једна контрадикција: Непосредно пред Други светски рат (1939) само једна четвртина београдских студената била је пореклом из социјалне средине коју су комунисти препознавали као потенцијалног носиоца револуционарног бунта (22% студената потицало је из сељачких породица, а тек 3% из радничких породица). Међутим, чињеница је да је револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету након 1934. успевао да анимира преко половине студената. Како објаснити чињеницу да је значајан део студената, који су били пореклом из грађанске класе [1], снобови или деца пропалих бегова, дакле из социјалног миљеа који није био наклоњен идејама социјалне револуције, био ангажован у револуционарном покрету? Знатан број студената идејно-политички радикализовао управо на Универзитету, у додиру са студентима комунистима, и који су били мање отпорни на њихове психолошке манипулације...

                                    Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939 . - Извор: Википедија Семениште "Најреволуционарнији студенти у Европи" Студенти универзитета у Мадриду и Београду, у деценији која претходи Другом светском рату, били су припадници најорганизованијих комунистичких покрета међу студентима на свету, након студената  Пекиншког универзитета. Студенти Београдског  универзитета дали су изузетно значајан допринос инсталирању Титове страховладе у Југославији.[ 1 ] Процењује се да је преко 5.000 недовршених и дипломираних студената Београдског  универзитета учествовало у партизанском покрету, док је њих 205 проглашено за народне хероје. Велик број припадника ове револуционарне студентске генерације није преживео унутарпартијске обрачуне  и Други светски рат. Међуратни револуционарни покрет на Београдском универ...