НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Синоћ, 16.02. 2026., одржана свечана академија поводом 200 година од оснивања Матице С рпске .  Уместо прославе достојне два века највеће наше културне институције, амбијент је неодољиво подсећао на партизанску приредбу негде у тајновитим грмечким шумама, опкољеним разним непријатељима револуције, којој по наредби комесара чете присуствују борци који би пак радије обрнули неко прасе на ражњу него слушали досадне говоранције и хорска запевања. Заиста, академија је одржана под тешким теретом истине да међу присутнима има врло мало оних који имају свест о величини и значају установе, већ су ту да искажу своју неограничену љубав према владајућем режиму и, изнад свега, према Александру Вучићу. Уз мучни утисак који је оставила на све идеолошки силована Академија, ја ћу искористити прилику да укратко укажем да овако јадно стање Матице Српске није ново, већ траје много дуже, практично од Ослобођења 1918 године. Материјал који предочавам није сасвим сређен, више је у радној форми, но...

  Киша пада, Србија пропада, Вјетар пири, Хрватска се шири, Хрватска се шири, Хрватска се шири.   Копиле Мирослав Крлежа је угаони стећак на коме је саграђена цела „друга Србија“ и њен аутошовинистички покрет. Сва мржња према „духу паланке“ и аутошовинизам који се данас представља као грађанска свест – потиче из два извора: Крлежиних памфлета и Константиновићеве Философије паланке . Књижевну вредност његових текстова препуштамо критичарима.[1] Ми пратимо његов друштвени и политички ангажман. Мирослав Крлежа је био копиловић. [2] Биолошки, Мирослав није Крлежа. Његов отац, такође Мирослав, био је градски редарствени надстражар коме се име оца није помињало. Мајка Ивка (Иванка) рођена је у „отвореној вези“. Марија Швалек, баба по очевој линији и друштвено највиша фигура у породичном стаблу, нестала је из Крлежиног јавног памћења – вољом самог писца, под теретом стигме ванбрачности. Одрастао је у сенци породичне трауме која се прешућивала, али је непрестано брујала ка...