НИМБУСОВ ПОДРУМ

уметник Дејвид Левин Гост аутор: Бранко Анђић   Д обио сам партију преферанса, пиће је било добро расхлађено, мирис боровине и јода, хладовина, ведро небо и шум   таласа, али ипак чеко потуљено осећање преваре испуњавало ми је стомак још пре но што сам подигао главу да проверим откуд тај утисак .  Као летњи резиме на острву сред Јадрана с чијих су плажа декретом протерани странци. Војска им не да на Вис, па се човек брзо на добро навикне: зато ми не недостају ни поховани Северњаци, нити ми смета одсуство припитих, задриглих Бавараца, намирисаних Медитеранаца, препакованих Средњеевропљана; осим патриотског приморског миљеа који и у сред лета може да се похвали непомахниталим животом, као и моји саиграчи, радујем се што сам доласком овамо најурио масохизам упоређивања властитих могућности са „остатком света“: кад се одмарам не волим о себи лоше да мислим; решио сам да ми буде добро и зато ме чуди тај нејасни предзнак да нешто није у реду; тек кад крај мене промакну: а) дебе...

  Novosadski glumac, pesnik i muzičar preminuo kao beskućnik na klupi na Trifkovićevom trgu Један карактеристичан коментар: V 15.11 , Lopovi na vlasti ne mare za nemocne samo su im bitni njihovi kafici i zgrade a mi jos veca stoka ako opet glasamo za niih! Не раубујте туђу несрећу за исхрану својих ниских душа. Немојте упорно да се проказујете као стварна инспирација филозофије паланке. Да су на власти аутошовинисти, Аиде и Маринике, не би се нико смрзавао у парковима? Нико гладан, нико млаћен у затворима? Та, шта би за њих остало кад би свима делиле? И, како би излазиле на крај са неистомишљеницима? Дијалогом, биће? Или канџијом и "суровим одговором државе"? Не би градиле са уграђивањем стадионе и не би шаком и капом финансирале НВО сектор, него би давале гладнима и болеснима? Та маните се, лицемери малограђански. Исти сте ви као и чипуљички бак. Са истог сте духовног крша. Да ли је несретни НП имао родбину, кумове, комшије, фах-колеге да ...

Читава та генерација, мојих родитеља и њихових пријатеља, остала ми је у сећању по својој ароганцији и свом цинизму. То су били људи средње класе, који су радили за плату послове за које су били мање-више квалификовани, били су то типични малограђани, провинцијалци, са страсном мржњом према култури, добро описаној још код Чехова. Да их је неко питао, каква је култура коју су представљали, чиме се то поносе, на чему се заснива њихова изузетност, они не би знали да одговоре, тачније, одговорили би загонетним смешкањем, ћутањем, својим цинизмом који сам већ поменуо. Ја мислим да је њихов цинизам био еманација немоћи, у првом реду мисаоне, њихове недовољности, управо недостатка духа. С малим изузецима, никад нисам видео да они нешто озбиљно читају. Да си их питао, зашто, рекли би, нестрпљиво, да немају времена, не стижу и тако даље, али код куће они никада ништа нису радили; додатне послове нису имали, није то онда било у моди; хоби је међу њима био редак, нису ишли на пецање, као...

ПОМОДНА СУЋУТ Након напада арапских терориста на Париз, који је уследио због крвавих напада НАТО на арапске земље, који су били изазвани нападима арапских терориста на Западну демократију, итд... уследила је ерупција урбане емпатије са страдањем француског народа. Почело је утркивање јавних личности ко је ганутији. Из Владе је наређено да се три дана (?!) заставе спусте на пола копља. У току је опште фарбање фејсбука, а у знак жалости вештом техником је направљено да здање Скупштине Србије добије изглед циркуске шатре. Трезвенији људи су указивали да нисмо испољавали ни делић сличне "емпатије" у случајевима много тежих и крвавијих терористичких акција. Посебно је уочљива потпуна тупост нашег крем-друштва када су Руси били жртве. Што нас Руси више бране, наша елита све тупља за њих. Што нас са Запада презривије газе, ми смо више уз њих у њиховим "тешким тренуцима", који су (тешки тренуци) у суштини колатерална штета политике коју в...