НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Владо Дапчевић, 1938. Извор: АнтенаМ Камуфлирана реакција Најпре пада у очи једна контрадикција: Непосредно пред Други светски рат (1939) само једна четвртина београдских студената била је пореклом из социјалне средине коју су комунисти препознавали као потенцијалног носиоца револуционарног бунта (22% студената потицало је из сељачких породица, а тек 3% из радничких породица). Међутим, чињеница је да је револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету након 1934. успевао да анимира преко половине студената. Како објаснити чињеницу да је значајан део студената, који су били пореклом из грађанске класе [1], снобови или деца пропалих бегова, дакле из социјалног миљеа који није био наклоњен идејама социјалне револуције, био ангажован у револуционарном покрету? Знатан број студената идејно-политички радикализовао управо на Универзитету, у додиру са студентима комунистима, и који су били мање отпорни на њихове психолошке манипулације...

МОМЧИЛО СУБОТИЋ: ИДЕНТИТЕТСКА ПИТАЊА ЦРНЕ ГОРЕ  (Извод из есеја) О ПСИХИЧКИМ СВОЈСТВИМА И МЕНТАЛИТЕТУ   ЦРНОГОРАЦА О психичким својствима, карактеру и менталитету Срба динараца, и међу њима Црногораца, писали су многи аутори. Међу њима етнолози и антропогеографи Јован Цвијић, Јован Ердељановић, Владимир Дворниковић, али и писци попут   Иве Андрића и Петра Џаџића, као и многи страни путописци    разних научних профила. Др. Момчило Суботић  Јован Цвијић је указивао на негативне особине Црногораца,  као   што је болесна осетљивост, надмени индивидуализам, код њих   има најмање демократског духа јер су потомци јуначких родова   остале сматрали никоговићима.   Мери Адам у књизи  Кроз српске   земље  (1904), каже да је вишевековна борба за слободу, под   снажним владарима из лозе Петровић Његош, створила кључну   карактеролошку разлику између два српска  идентитета:  „Црного...

ЦРНОГОРЦИ ВРАТИТЕ СЕ, СВЕ ВАМ ЈЕ ОПРОШТЕНО У књизи Београд за понављаче изузетног Богдана Тирнанића , на самом почетку, он наводи:  „101 разлог зашто прави Београђанин не може – данас и овде – успети у животу“, а први разлог који наводи је зато што „пре свега: није Црногорац “. Због ове храбре констатације, Тирнанић је оцењен као "проницљиви провокатор". Нико није сматрао да је злоречив и зломислен тип. Моја маленкост одавно тврди да су Црногорце потисли Босанци. На мене се стрви због ове јавно изречене истине и кусо и репато. Веле да "делим српство", да завађам, да трујем. Питам се како је због истога Тирнанић "пронициљив провокатор" а ја "издајник српства"? Одговор се сам намеће. Што би Латини рекли: "Quod licet Iovi, non licet bovi." Или: Што је за богове, није за волове! Побогу, па и ја исто говорим!

КАКО ЗБОРЕ ЦРНОГОРЦИ Опет се неки Црногорац напсовао српске мајке . Постаје полако досадно то њихово подмукло сељачење. Пожелиш да је црногорски језик као неки дијалекат амазонског племена загубљеног у прашуми, па да их ништа не разумеш. Пошто је то што зборе гадно, хајде да послушамо како зборе, можда би тако могли разумети какав им је карактер. Па, ево: Црногорци у Сплиту: Црногорци у Загребу: Црногорци у Ловћенац: Црногорци на Теразије: Црногорци у Црну Гору: https://www.youtube.com/watch?time_continue=3&v=DLDrcFRBACI Или: И што ћемо с њима?

ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ Стигло је приопћење из црногорскијех припиздинах да су тамо н епожељни писци и историчари јер су претња тамошњем жбунијерству (= проституција у жбуњу, за ремце, око касарни) са НАТО. Матија Бећковић је написао: "„Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа спада у највеће битке у историји човјечанства“. Восро се Матија зарад националнога јединства. Или је дебил, па да му се ниски људи смеју, или не зна шта значе речи рат, историја, братство, слога, љубав, историја, човечанство, те се са истима замахује около не гледајући да ли убија непријатеља или ђецу. Његови га испљунуше јер покушава да буде човек. Србијанци, на своју штету, још боље су хвалили Црногорце, не би ли од њих људе направили. Зато је Свети Владика Николај рекао „Да није било Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Kајмакчалану“. Попе, да ти не померам кости, боље да си се држао ипак здра...