НИМБУСОВ ПОДРУМ

О томе како бокал вина (или вискија) претвара обичне пијандуре у бесмртне јунаке. (или, из научног дискурса: Прилог кафанској етнологији: социо-психолошке импликације алкохола у генези националног мита.)     I Алкохол је старији од државе, од епике, од сваког националног мита; он је одвајкада пратећи мотор храбрости и глупости. Не би Аргонаути повратили Златно руно да Херкул не беше онолика пијандура, каквом га је описао хелениста и литерата Роберт Гревс. Троја је пала због превише вина. А шта је Тројанцима држало борбени дух до тада историја не помиње. Отуда, пратећи вински пут хероја, долазимо и до наших јунака.   II Мотив вина у најстаријој српској епици јавља се много пре Марка Краљевића и пре устаљивања десетерца. У архаичним слојевима усмене поезије, у шеснаестерцима које су бележили Шафарик и Новаковић, вино није знак разузданости већ обредни чин: пије се пред бој, уз здравицу, као паљење крви и учвршћивање завета. Формуле у којима „јунаци пију вино и на здравље на...

(Из архиве: 28. 5.2013.) Ако ћемо право, никад се човек не би одвојио од мајмуна без помоћи алкохолног врења. Не би Аргонаути повратили Златно руно да Херкул не беше онолика пијандура, каквом га је описао хелениста и литерата Роберт Гревс. Троја је пала због превише вина. А шта је Тројанцима држало борбени дух до тада историја не помиње. За Марка Краљевића и његовог верног коња Шарца знамо да беху алкохоличари. Има ситуација где се алкохол грубо поиграо с нама. Остаће за сва времена записано и овековечено подужом епизодом у амбициозном документарном  серијалу „Београд, вечити град“ аутора Александра Диклића, да је Београд априла 1941. „освојило седам пијаних Немаца“. Мој субјективни утисак је да управо из те епизоде провејава сладострашће српским поразима тзв. „другосрбијанаца“. Таква епизода може врло корисно да се употреби у затирању патриотизма младих нараштаја, мада сам догађај није имао никаквог суштинског значаја. Било би занимљивије знати шта...