НИМБУСОВ ПОДРУМ

Ђорђе Андрејевић Кун: "За мир, хлеб и слободу" - Убиство студента Мирка Срзентића испред Правног факултета у Београду, 1. фебруара 1935. године. Извор: Википедија Студентски активизам  Сходно почетној доктрини бољшевика о преузимању власти у крви, и студенти су врло брзо почели са организовањем провокативних и насилних акција, што је изазвало реакцију десничарске и патриотске омладине.  До првог сукоба десничарских студената и чланова Клуба студената марксиста долази 24. децембра 1922. када су припадници ОРЈУНА и СРНАО напали скупштину студената  припадника опозиционих, републиканских партија. Припадници ове две организације  растурили су ову скупштину, отели и запалили црвену заставу. До нових интензивнијих сукоба левичарских студената и њихових колега патриотског опредељења долази  приликом обезбеђивања четвородневног студентског штрајка (5-9. децембар 1924).  Десничарски студенти физички спречавају ширење штрајка, организују агитацију међу н...

  Владо Дапчевић, 1938. Извор: АнтенаМ Камуфлирана реакција Најпре пада у очи једна контрадикција: Непосредно пред Други светски рат (1939) само једна четвртина београдских студената била је пореклом из социјалне средине коју су комунисти препознавали као потенцијалног носиоца револуционарног бунта (22% студената потицало је из сељачких породица, а тек 3% из радничких породица). Међутим, чињеница је да је револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету након 1934. успевао да анимира преко половине студената. Како објаснити чињеницу да је значајан део студената, који су били пореклом из грађанске класе [1], снобови или деца пропалих бегова, дакле из социјалног миљеа који није био наклоњен идејама социјалне револуције, био ангажован у револуционарном покрету? Знатан број студената идејно-политички радикализовао управо на Универзитету, у додиру са студентима комунистима, и који су били мање отпорни на њихове психолошке манипулације...

Policija rasteruje demonstrante u beogradu prilikom dolaska Ivona Delbosa, 1937, Извор: Машина Не број него сој Организација комуниста на Универзитету била је изузета од територијалне поделе и повезана по посебној линији с Месним комитетом СКОЈ-а за Београд. Због конспиративности у раду готово је немогуће одговорити на питање с којим бројем присталица је КПЈ располагала на Београдском универзитету. Број студената комуниста је до 1932. године порастао на 40, и тада се, можемо рећи формирају прве скојевске ћелије, док се сама организација КПЈ-а формира до 1934. године. Поред овога, комунисти и скојевци дјеловали су и преко марксистичких удружења којих је било три на Правном, по двије на Филозофском и Техничком и по једна група на Медицинском и Пољопривредном факултету. Ради јачања организације и ширења политичке платформе, основано је илегално партијско руководство Костуфра (Комунистичка студентска фракција) у јесен 1932. године, које је било у вези са Мјесним и Централним комитетом К...