НИМБУСОВ ПОДРУМ

уметник Дејвид Левин Гост аутор: Бранко Анђић   Д обио сам партију преферанса, пиће је било добро расхлађено, мирис боровине и јода, хладовина, ведро небо и шум   таласа, али ипак чеко потуљено осећање преваре испуњавало ми је стомак још пре но што сам подигао главу да проверим откуд тај утисак .  Као летњи резиме на острву сред Јадрана с чијих су плажа декретом протерани странци. Војска им не да на Вис, па се човек брзо на добро навикне: зато ми не недостају ни поховани Северњаци, нити ми смета одсуство припитих, задриглих Бавараца, намирисаних Медитеранаца, препакованих Средњеевропљана; осим патриотског приморског миљеа који и у сред лета може да се похвали непомахниталим животом, као и моји саиграчи, радујем се што сам доласком овамо најурио масохизам упоређивања властитих могућности са „остатком света“: кад се одмарам не волим о себи лоше да мислим; решио сам да ми буде добро и зато ме чуди тај нејасни предзнак да нешто није у реду; тек кад крај мене промакну: а) дебе...

УМЕТНОСТ ТИТОВОГ МОРДОРА Мордор је замишљен/а као држава апсолутног зла. Но, бар има, до душе нешто повишену, топлоту. Чисту естетику чини се да су аутори филма "Господар прстена" преузели од Југословенског комунистичког уметничког концепта монументалног апстрактног споменичарства.  Од краја Другог светског рата сасуто је хиљаде тоне бетона, челика, гранита, алуминијума у огромне безобличне творевине. Или оне са обликом и ликом, али са лажи у себи. Рачуна с е да је направљено преко 7000 различитих споменика на комунистичкој револуционарној псеудо-исто рији , по измишљотини без премца у европској цивилизацији. Сваки трећи дан траја ња Титостана је по неки споменик о тваран негде, или нигде, "усред ничега" (енглески превод наше лепе речи вукојебина ), најчешће без истинског повода. Разлика је у томе што је Титова споменичарска архитектура марсовски ледена, лишена људског осећаја, за разлику од ватреног Мордора . На шта личи ова бетонска накарада...