Постови

ОКРЕНИ СЕ, СИНЕ!!!

Слика
  Чак ни младост не може у теби тражити милост. Жестоко и снажно, шаљеш јој преурањену смрт. Химна Танату Унутар четрдесет осам сати у Србији су се догодила два масовна убиства. Најпре је, трећег маја, тринаестогодишњи Коста Кецмановић убио, бирајући жртве, осморо својих вршњака и чувара зграде, а шесторо деце и једну наставницу ранио. Непосредно затим, петог маја, двадесетогодишњи Урош Блажић у околини Младеновца убио осам а ранио четрнаест људи, како медији извештавају.  Сем по броју жртава, ове две трагедије имају неке заједничке карактеристике. Обојици су очеви пуковници високо рангирани у својим делатностима, дакле и сличног су (високог) социјалног статуса, из угледних породица. Даље, ова двојица младих убица се сасвим разликују. Злочини су неминовно међусобно повезани. Временска близина извршења указује да је старији убица добио инспирацију од млађег убице. Идејно, полазе из истог бездана. Но, како се види, "реприза" је доживела медијски фијаско. Б-продукција. Плагиј

БОРДЕЉ

Слика
Архива: Бр. 14. 9.8.2012.   Друштвене мреже служе за искаљивање фрустрација, слање своје лепе слике у свет, сексуалну промиџбу, лупетање и протурање лажних вести... Мало је ту мудрих и/или духовитих исказа. Ипак, ево једнога који, ако ме није јако насмејао, јесте измамио осмех.07.08.2012. Milojica - >>>Sale novosadjanin -   U junu 2008, kada je Bush-ova administracija studirala jedan projekt pri pokretanju američke ekonomije, Marc Faber je u svom mesečnom izvještaju objavio svoj komentar s puno humora: „Federalna vlada razmatra da svakome od nas da iznos od 600,00 US$.Dragi moji zemljaci amerikanci: ako taj iznos potrošimo u Walt-Mart-u, novac odlazi u Kinu, ako ga potrošimo na gorivo, ide arapima. Ako kupimo računar, novac odlazi u Indiju. Kupimo li voće, novci idu u Meksiko, Honduras i Gvatemalu. Kupimo li dobar auto, novac završava u Nemačkoj ili Japanu. Kupimo li poklončiće, idu u Tajvan, a niti jedna centa toga novca neće pomoći američkoj ekonomiji. Jedini način

РАСИЗМОМ ПРОТИВ ГОВОРА МРЖЊЕ

Слика
    Професору Милошу Ковићу забрањен улазак у Босну и Херцеговину.  Вест је са Кликс.ба. са радошћу пренела Аутономија.инфо.   Са занимањем сам пошао путем линка да видим на шта та ствар личи у оригиналу. Пада у очи њихова самохвала како се самопрегорно боре против говора мржње.   У конкретном случају следи преко од мржње, фашизма и нетолеранције прочишћених 230 коментара. Када сам прочитао све те цивилизоване и умне мисли, и сам сам пао у искушење да се прикључим тако поштованом друштву. Мој допринос општој теорији толеранције је следећи: Читам "Стоп говору мржње!" на Кикс, испод тога изливи нацистичког бошњаштва. Тупавог, неуког, дроњавог и непоткованог, на жалост. У прилогу неколико пробраних цитата: Чуј уништењ српског народа у Сарајеву хахахах... Изашо дио Срба договорено у Лукавцу и Пале, попела се браћа по Требевићу, горе свакако чека муниција и оплети 4 године снајперима и минобацачима... 20 година касније УнИштИЛи стЕ срБсKи нАрОТ у ЦАПАЈЕБУ Ово је кор

РИЈАЛИТИЈИ - РАТНИ АЛАТ ЛЕВИЧАРСКО-ЛИБЕРАШКЕ ОКУПАЦИЈЕ

Слика
„Што се тиче широких маса, њихова мишљења која се неуобичајено брзо мењају у данашње време, њихова осјећања се могу регулисати као млаз воде из чесме, све је то резултат хипнотичког утицаја радија и телевизије. Мислим да су за интелектуалце такве метаморфозе пре узроковане забринутошћу за личну добробит и једноставно за физичку сигурност. У сваком тренутку се могу испоставити да су и “за” рат и “против” рата, а да ни у једном случају немају јасну представу о чему се ради” -  Џорџ Орвел АНКЕТА: ДА ЛИ БИСТЕ УКИНУЛИ РИЈАЛИТИ ПРОГРАМЕ? Не можете по васцели дан тулити против насиља, а за пристојност и вредности, а онда пуштати програме у којима је све вулгарно и простачки доведено до крајњих лимита, и где се климакс достиже кад Миљана са дијагнозом цигљом одбија бубрег јадном водитељу. Само је још питање дана кад ћемо присуствовати убиству у лајфу, све дуго је већ виђено. Међутим укидање ријалитија, за које се "бори" озлојеђена интелектуална сиротиња, је само један крак хо

АРИТМЕТИКА СЕБИЧНОСТИ

Слика
АРХИВА Бр 13 22-03- '11 Овај напис се бави аритметиком српске самоуништавајуће себичности, а као повод има слабашан синдикално-народни отпор продаји „Телекома“, који за сада успева само зато што нико неће „најпрофитабилније државно предузеће“. Почећемо, ипак, од једног филма. "Банде Њујорка" (енгл. Gangs of New York) је филм из 2002. године који је режирао Мартин Скорсезе. Филм почиње у 1846. на Доњем Менхетну, у округу "Фајв Поинтс". Рат разних округа бесни годинама између банди "домородаца" (тј. оних који су рођени у Америци) и надмоћних ирских имиграната... Иако би већ овде могли извући понеку паралелу са нашим трибалистичким усудом, битнија нам је завршница филма. Док Њу-Јорком бесни побуна и влада хаос, на Менхетну, у кичерајски позлатом накинђуреном билијард-салону, новокомпоновани задригли буржији раскошних зулуфа, са томпусима у зубима, играју карте, билијар и опуштено ћаскају. Улази младић и усплахирено саопштава да се поб