НИМБУСОВ ПОДРУМ

  По тој ретардираној овнујској памети, ЕрдоКан се покарабасао са Америком, па с тога окренуо леђа Косови и Алијиној Босни, те стратешког савезника тражи у Србији, и одлучном балканском фактору Вучићу?!   Објављено • 15. 10. 2021. Последњи запис из црне кутије су речи рахметли Џемала Бједића: „Дај болан да ја мало ћерам!“ Тада у питању беше само један авион. Али шта кад таквом прототипу даш судбину читавог народа у руке? Већ заборављени Богић Богићевић, демокрацки изабрати преставник БиХ у Прецедништву СФРЈ, онако блањат па тесат, изјави да „није професионални Србин“ и окрену се против свог народа !   Еј људи!   И нико њега не помиње, као да ни постојао није. Таман посла да га се опљује, по заслузи. Ваљда зато што није масон, и не презива се Карађорђевић? Колика је његова одговорност за последњу српску калварију не може се „у грам“ проценити, али да је ужасна штеточина, неспорно је. Још се разметао како је несретни Бора Јовић плакао молећи га да не будалеса. Подмуклост ј

Јесте да су Блера, они које је раније саветовао, његов учинак оценили као бескористан, бескотистан и бескористан, али, не треба сумњати, Вучић је од Блера извукао оно најбоље. Објављено  5.10.2021. Знате ли шта шта нас веже за све ове људе:   Мортон Абрамовиц, Волфрам Мас, Бетина Нелен, Вилијам Монтгомери („Montgomery Sadler Matić & Associates”), Џејмс Лајон, Алистер Кембел, Доминик Строс-Кан, Алфред Гузенбауер, Себастијан Курц, Стивен Бајерс, Питер Лили, Иван Симич, Тамара Обрадовић-Мазал (бивши посланик ХДЗ), Марија Пејчиновић-Бурић, Микулаш Дзуринда, Алан Биро, Јорг Хескенс… И наравно – Тони Блер („Tony Blair Associates“ )? То су све председникови људи, тј. саветници председника Александра Вучића. И сигурно списак није комплетан. Између осталог, виђена су и два наредника Националне гарде САД како подучавају наше војсковође, али њихова имена не знамо.   Из непрегледне плејаде наших умних људи који саветују Владу на њеном реформском курсу поменућемо Душицу Јевђенови

Неким чудом и писац пашквиле и његов уцвељени саговорник спас нађоше у Србији, у којој се, да је таква каквом је приказују, главе не би наносали ни до првог Kурбан-Бајрама?!   Објављено • 27. 9. 2021. ДИНKО ГРУХОЊИЋ: Дан када се слави смрт Сви "другосрпски" портали, за које рекосмо да се налазе у акутном стању епилептичних конвулзија, пренели су његов безвредни домаћи састав. Безвредан, сем ако му се као вредност од ширег значаја не рачуна уткано србомрзје. Иначе, у питању је новинарска сплачина у којој су са једне стране „великосрпске жртве“, које немилице цминздре и слине... „Плакао сам…, то је био један од посљедњих пута да сам плакао…”, прича ми, присјећајући се кроз дим и ракију, мој пријатељ. вратио се у студентску собу и – јецао…” тај је јецај био реквијем за живот А он, мој пријатељ, је у међувремену плакао још једном. завукао се у ћошак и сузе су ми лиле низ образе. више никад ко човјек заплакао... А са друге стране су Срби... Вуковар је до тада већ био изг

Историчарки уметности лакше да гони трамвај него да покуша да заради неки динар бавећи се својом професијом. И, зато што су алави и прости, треба да угрозе људске животе, дечије животе?   Објављено • 25. 9. 2021. Догодила се у Земуну саобраћајна незгода. Улетео аутобус у дечије игралиште. Има повређених, срећом без људских жртава.   Извор: ФБ страница немања Шаровић       Возач има 72 године, а дошло је је до такозване “ибер-туре” мотора, а то се дешава код мотора који су прешли више стотина хиљада километара, можда и преко милион. У преводу давно су за пензију били обојица. Када се боље размисли - греши Синиша, дубоко греши.   Професор гимназије и кустос музеја могу да живе од својих пензија. Не претиче нешто значајно. али за пристојан пензионерски живот имају.   Па зашто возе аутобусе и трамваје без велике нужде?   Зато што им је мало. Увек им је мало. Хоће још, и још!   Историчарки уметности лакше да гони трамвај него да покуша да заради неки динар бавећи се својом професијом.

  Мали Маре је остао "ватра", бунтовник без компромиса. Заборављен? Нема везе, с тим је и рачунао. Објављено • 12. 9. 2021. Прича о "Малом Марету", заборављеном бунтовнику без компромиса. Заборављен? За Маретом се не пале свеће, не помињу га у својим молитвама свештеници. Није херој за наше "моралне громаде" сакупљене у скупо плаћеним НВО. Ако на глобалном претраживачу "Гугл" укуцате кључне речи Мали Маре, понудиће вам само фејсбук-страницу једног корисника под тим именом. Овај Мали Маре је, изгледа, добар Србин, али није онај о коме тражимо записе. Пожутела новинска страница, међутим, чува причу о почетку наше садашњости. О времену када су хуље постале богаташи продајући "патриотизам" а "Тинејџери (постали) лаки на обарачу". Рат Малог Марета     Трагичан симбол нове генерације малолетних преступника постао је Дорћолац Марко Борак - звани Мали Маре. Момак који је у мају ове године (тек што је напунио осамнаесту) пр

Наиме, код овог празника, Првог маја, се ради о две савим одвојене ствари. Једно је "Празник рада", а друго "Мајуш" - католички празник пролећа који се на исти дан обележавао широм Аустроугарске изласком у природу.    Објављено • 8. 9. 2021. Да ли знате шта славимо 1. маја? Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник". Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права те демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму. Апсурд? Није. Зато је ту био Раша Попов да укаже на свој специфичан начин о чему се ради. Раша Попов је потицао из старе, патријархалне лозе. Дух доброг, традиционалног домаћег васпитања је код њега био уочљив, мада је тај дух у нашим друштвеним приликама препоручљиво прикривати колико се може. Једном згод

"Кућа" која је емитовала ову бећарску треш-рапсодију спада у дивље локалне радио станице које су густо премрежиле електронско небо изнад Новог Сада. Питање је како је могуће да страшна РРА не може да стане у крај анархији локалних радио сигнала, да уведе бар мало реда?       Објављено • 5. 9. 2021. Има код нас разних мафија. Неке су заиста бизарне: На једној седници Скупштине града Новог Сада опозициони заступник покренуо питање "септичке мафије". Питање и није тако бесмислено. Депутат је тврдио да изградњу канализације у периферном насељу спречавају мали привредници који се баве пражњењем септичких јама, што је уносан и лак посао, посебно ако директан извођач радова није газда, већ неки сиромах који је приморан на сваки посао за бедну накнаду. Тих бизарних мафија сетио сам се пре пар дана у једном бифеу. Док сам пијуцкао пиво, са радија је дрмала "Цајка". Није то била обична "Цајка", већ нецензурисана пантљичара у изведби неке циганск