НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Српска дипломатија данас Непрестано се враћамо теми духа и тела партизанског у савременој српској држави. Морамо тако зато што тај дух и то тело бахато владају Србијом. Србијом која убрзано пропада. Залуд хрпе приказа свеопштег "напретка", обнове и изградње, братске слоге, на режимским телевизијама. Залуд насупрот лелекање "грађанске" а једнако партизанске, дакле по закону људском и Божјем антиграђанске, антикултурне и антидуховне, странцу слугерањске опозиције овдашње, да нам је поробљена држава "четничка" и "клерофашистичка". Лажу и једни и други као пси. Овом прилико дискусија се развила око чланка Милоша Ковића  "Можемо се ослонити на сопствену традицију спољне политике" , на тему "југословенство или фашизам-антифашизам": Бата Ивковић   Можемо ми да се ослонимо на "сопствену традицију спољне политике",  али нећемо . Ми хоћемо - бар тако изгледа по наметнутом јавном мњењу - да Титову аустро-фашистичку спољну пол

Честерег, време садашње: Поп освештава камен, партизански споменик, и петокраку Све чешће се сукобљавају идеје о националном помирењу. Постоје две "школе помирења". Једна јака струја се залаже да се идеолошки и морални сукоби у Срба превазиђу тако да се ништа не промени. Њени експоненти су претежно из милошевићевско-удбашког асортимана и СПЦ, уз понеког слободног националног интелектуалца неидентификоване позадине. Понекад се може наћи и у неспретним или непромишљеним изјавама левичарских политичара*. Пасија помирења по Девићу Као шлагворт можемо предочити неколико идеја  Немање Девића **, протежираног историчара нове генерације, изнетих у чланку  "О националном помирењу" .  - Дан помирења требало би да у једној озбиљној држави, која разматра стратешке правце свог деловања и усмерена је према будућности, сабере све Немањине и Савине духовне синове, да извида и ране које су настале у 19. и 20. веку; у том случају требало би институционално радити на тражењу заједничк

  Фото: Ђорђе Бобић, Блог Б92 На протесту против усвајања Генералног урбанистичког плана (ГУП) Новог Сада, код зграде Скупштине Војводине, дошло је до сукоба између демонстраната са једне и припадника приватног обезбеђења и полиције са с друге стране. Том приликом применом силе приведено је неколико учесника протеста. Грађанска јавност је узбуђено скочила против државног насиља. Тим главним током креће се и блог г. Бобића на Б92. Један коментатор се међутим дрзнуо да се сећа, па се запитао на другом блогу Б92 са истом темом: Да ли је овај посао (нап. ГУП) јуче у Новом Саду одрадила иста она екипа урбаниста приправника која је одрадила посао и када је срушена на Дорћолу у Београду прва и најстарија звоноливница у Србији 2007. године? Више функционерских ликова из ДС и Г17+ повезује ту 2007. годину и СНС 2016. године, када су срушени објекти у Савамали . Некако се највише намеће име и презиме Синиша Мали. И, нећете веровати, г осподин Ђорђе Бобић је те 2007. био градски архитекта . К

  У нашем фудбалу пуном узбудљивих кретања, позорност спортске новосадске јавности је скренула скоро изненадна фузија   ФК Нови Сад и ФК Пролетер. Овим спајањем “Канаринци” су преузели место Пролетерово у Првој лиги Србије, а Пролетер се самоугасио. Догађај је жива слика државног управљања спортом и стања свести спортских прегалаца, те ће бити занимљиво да се позабавимо ширим контекстом ове приче. ФК НОВИ САД -  рађање чуда Kлуб је основан  23. јуна 1921. као НТK (Новосадски Трговачки Kлуб) и играо је у регионалним лигама Војводине. Више ратних и поратних година био је угашен, затим се неколико пута фузионисао и мењао име док се није јасно профилисао и кренуо путем успона. Своје сјајне године РФК Нови Сад је достигао седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У та доба био је стабилан друголигаш а неколико година је играо у Првој лиги. Имали су веома цењену школу фудбала. РФК Нови Сад - године славе Црни дани и црне године почињу за Канаринце око 2010. године.  2014 . године   зб