НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЦеСИД је изнео своје прогнозе за изборе 3.4.2022.: Од излазности ће све зависити, уз Српску напредну странку и Социјалистичку партију Србије, цензус прелазе и коалиције Уједињена Србија и Морамо, док ће око цензуса бити коалиција Нада, Двери и Заветници, коалиција "Ајмо, људи" и суверенисти. Излазност ће бити од 55 до 57 одсто, што је од 3,5 до 3,7 милиона гласача. Велико изненађење би било да излазност буде око 60 одсто или већа. И без експертских процена ЦеСИД, сви знамо да ће се резултати кретати у таквим оквирима. Дакле, излазност ће бити десетак посто већа него на прошлим изборима, апсолутна власт остаје у истим рукама, лева опозиција узима колико-толико значајан део "колача", док ће десничарске странке, оне које личе на националну опцију, бити задовољне оглоданим костима под столом. Парламент Србије ће извесно у целини бити профашистички и протитоистички, еурофилан и натофилан, што грубо одудара од већинског народног мњења. Такви резултати су и

  1.3. О ДОБРОВОЉЦИМА Српском добровољачком покрету су претходили комитски одреди у балканским ратовима. [1] Александар Сања Живковић (1890-1912) - Четник који је међу првима ушао у Приштину 1912. [3] У Првом светском рату у Српској војсци учествовало је 43.931 добровољаца. Од тога: 38.583 Срба (97,7 посто), 617 Хрвата (1,5 посто), 349 Словенаца (1,5 посто) и 219 Црногораца (0,8 посто урачунат у број Срба). Од 39.723 добровољаца у Српској војсци: из Војводине је било 12.500 (31,2 посто), из Босне и Херцеговине 12.500 (31,2 посто), из Лике, Баније, Kордуна и Далмације око 8.000 (20 посто) из Србије 3.400 (8,5 посто), из Салвоније 2.800 (7 посто), из Црне Горе 480 (1,3 посто), из Словеније 320 (0,8 посто). [ 2 ] Српска војска се током Великог рата попуњавала добровољцима на више начина: - Добровољци из Аустроугарске пре отопчињања ратних дејстава. - Добровољци из групе аустроугарских заробљеника у Србији. - Добровољци из групе аустроугарских заробљеника у Русији (и другим савез

1.2. АУСТРОУГАРСКА ВОЈНА СИЛА И ЈУЖНИ СЛОВЕНИ У ЊОЈ  ЊОЈ Војна снага Аустроугарске Аустро-Угарска [ 1 ] је држала под обуком, на годишњем нивоу (број регрута) свега 0,29% становништва, што је било мање од Русије са 0,35%, Немачке са 0,47% и Француске са чак 0,75%. Двојна Монархија је имала под оружјем 1912. свега 391.297 војника, према 1.332.000 колико је имала Русија. Очито да би у случају сукоба највећи терет рата пао на Немачку. Рајх је војни буџет 1913. пове ћао на 3,5% БНД, док је Аустро-Угарска издвајала свега 2,8%, а са друге стране Француска 3,9% и Русија 4,6%. Начелник генералштаба Хелмут фон Молтке је био резервисанији према ратној опцији током 1913, будући да су по његовим проценама Немачка и Аустро-Угарска слабије од сила Антанте за читавих 827.000 војника. Он је сматрао да ће се почетком 1914.године тај број повећати на преко милион војника. За разлику од Француске или Немачке, у Аустро-Угарској није било могуће позивати на национални рат, будући да је структура д