НИМБУСОВ ПОДРУМ

1.2. АУСТРОУГАРСКА ВОЈНА СИЛА И ЈУЖНИ СЛОВЕНИ У ЊОЈ  ЊОЈ Војна снага Аустроугарске Аустро-Угарска [ 1 ] је држала под обуком, на годишњем нивоу (број регрута) свега 0,29% становништва, што је било мање од Русије са 0,35%, Немачке са 0,47% и Француске са чак 0,75%. Двојна Монархија је имала под оружјем 1912. свега 391.297 војника, према 1.332.000 колико је имала Русија. Очито да би у случају сукоба највећи терет рата пао на Немачку. Рајх је војни буџет 1913. пове ћао на 3,5% БНД, док је Аустро-Угарска издвајала свега 2,8%, а са друге стране Француска 3,9% и Русија 4,6%. Начелник генералштаба Хелмут фон Молтке је био резервисанији према ратној опцији током 1913, будући да су по његовим проценама Немачка и Аустро-Угарска слабије од сила Антанте за читавих 827.000 војника. Он је сматрао да ће се почетком 1914.године тај број повећати на преко милион војника. За разлику од Француске или Немачке, у Аустро-Угарској није било могуће позивати на национални рат, будући да је структура д

A veteran of 7 wars, again on the front with his 3 sons, WWI, 1915. УВОДНА НАПОМЕНА: У нашем кратком и само фрагментарном прегледу односа школованих официра и борбене спремности војске у балканским војскама, особито српској војсци, последњих сто година, настојали смо да покажемо развој, или, поштеније, пропаст, националне идеје у Срба. Препуштамо историчарима да свеобухватно обраде проблематику коју очито заобилазе као врућу кашу. 1. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ 1.1 СРБИЈА 1912-1914 Борбена вредност Српске војске Србија до ратова 1912-1918 била војно високо цењена. Па чак, после сјајних победа у Балканским ратовима, ни даље велике силе нису препознавале праву снагу српске војске.[1] У октобру 1905. године руски војни аташе у Београду генералштабни пуковник И. Н. Сисојев извештавао је о управо завршеним великим јесењим маневрима: „Све у свему, тактика српских јединица на терену застарела је а оне делују неувежбано“. У истом извештају наставио је: „Старешине, како више тако и ниже немај