НИМБУСОВ ПОДРУМ

    Лажне сузе Друге Србије Данило Бабић Иза велике медијске кампање и наводне борбе за права несрећних вијетнамских радника не налази се алтруизам већ очајнички напор за промовисањем антикинеског сентимента А шта су Вучић-Дачићеви хуманоиди - потомци љотићеваца, четника, монархиста? Да: кад би се зезали . . . Цела наша политичка класа, уз једва неколико врло усамљених изузетака, својом генеалогијом, уверењима, стилом, својим циљевима, укусом, патосом, у суштини је потомак једног истог - крахираног југословенског социјализма, у овој или оној варијанти. Дачић, Вулверин, Шешељица, или Спрудовичка, Брнаба, Bitche  - у суштини, и у коначном исходу, то се своди на нешто веома тугаљиво. Да кажем у параболи: сви они цене, штују, одликују - Марину Абрамовић . . . Kоја је и сама комуно-чобаница у служби Екумене. То исто су, дакако, и они - сви од Вучића и Гљиве па до Латинке, од Шешеља до комичног Ђинђића, од Слобека, Мира-Маре и Сенте до Ивана дебелгузог Ивановича и дебилог

Насупрот свега што презентује наша историографија о Другом светском рату, постоје безбројни документи. Насупрот митолошке епике наше партизанске филмске и свакојаке друге уметности, опет стоје документи. Равно је чуду како су архитекте партизанске "епопеје" успеле да створе читав један симулирани универзум, насупрот толиких информација и сведока догађаја? Чиме тај партизански симулакрум може да се измери? Свака мера је кратка. Не постоји ништа свеобухватно - нешто што може потпуно да омеђи тај примитивни и опаки, незајажљив и опасан у похлепи, амок. У овом случају ради се о насумичном избору из непрегледне збирке докумената који се односе само на Хрватску и ОЗНА. Само на сам крај рата и прве године нове државе. Зашто? Зато што Хрвати имају људе који су спремни да обелодане такву архиву. Наши "историчари" уништавају исту такву документацију. Веле, против су "ревизије историје". (Бивши) "Знаци.нет" су архивирана партизанска база података. Ту

  А вангарда. Активизам. Академик. Гимназијалци су живахни и радознали. Има их свуда. Ради свакој новотарији. Рокенрол је био важан . Историчари кажу да је пренет у ове крајеве са рингишпилом. У Србобрану доста мојих другова скакутало је на рок-сцени, уз диско-миксету, на радију... Тако се почиње. Поред њих, ту смо још неки, писана реч, позориште, спорт обавезно. Гимназијалци су носили већу количину новина по глави од омладинске популације. У Србобрану је миљеник био КК Академик. Ту су у главном играли гимназијалци. Кошарка је била нешто ново, у снажном успону. Академик није само кошарка. Академик је правио разлику. Б урек. Нема ништа слађе за тинејџерску глад од врућег јутарњег бурека, пожељно у приватној пекари. Тек касније, исти тај бурек је постао вечера. В иолентни   Туринци.   Класични стереотип је да су Динароиди, Црногорци особито, виолентни и опасни, а да су Лале смотани, плашљиви, импотентни. У гимназији јесте постојала извесна подвојеност, али никакве динарске супериорности