НИМБУСОВ ПОДРУМ

Данас дете док оде и врати се из школе суочи се са више неприлика, страха и увреда, него моји другари и ја за целу школску годину. Ако се кући врати несмркнуто и стабилно, без модрица, без нове укуцане идеје да је "геј о-кеј" или са шареним флајером у руци какве проусташке NVO која је агитовала по школи, можете бити задовољни даном.   Дошао ми до руке један ђачки, гимназијски лист. Уређен под строгим и будним оком глодура, вероватно предметног професора/ке, лист је испунио све критеријуме политичке коректности и, последично, "педагошке коректности". Тематски, адекватно је покривено све што се очекује од једног оваквог формата: приказ школске приредбе, пригодан чланак о личности чије име школа носи, анкета "шта после матуре", затим су упражњене рубрике о култури, роцк`н`ролл`-у (чиме се показује јасно разумевање потреба младости), поезији, нежељеној трудноћи и технолошким новинама. Вероватно је школска психолошкиња (не бих да “пројектујем“, али тако ми

  Данас, 13. октобра 2021 године, вест са Косова и Метохије: Падају Срби под бојевом муницијом: Сведок описује драму која се управо одиграла. Србин тешко рањен у Звечану, упуцан с леђа, има још повређених. I На Косову Шиптари опет убијају Србе. Где су сада Вучићеви бојовници? Нису нигде. Нема их. Нису силни каве их познајемо. Немају кад да србују. О свом послу су забављени. Чекају да прође. Да се баци у заборав новом афером око Ђиласа и абортусом певаљке. Друкчије не може бити. Полусвет коме је свест одређена у три кардиналне тачке: А) у се; Б) на се; Ц) пода се; не може ни да замисли шта је "поштење", која је вредност "слободе" или чему служи "Косовски завет", не да му такве ствари одређују понашање. Да су друкчији, СНС не би постојао, а Вучићи би жвакали лук у апсанама, као и раније. Оно "Српски свет" и "нећемо се дјелит'", служи да је њима добро а друге да шаљу у смрт. II   Да ли шиптарска РОСУ митраљезима убија

Мене нећете убедити да је Крбава исто што и Морава. Да је само Дрина крива, а све остале реке праве. За мене није опција избор између Вучића и Драгана Ђиласа. (Фото: Фронт слободе) (Коментар који је "Данас" ипак објавио) Ма, читајте ви, Из четири правца ваљале су се колоне бунтовника ка Београду. Она најјача кршила је полицијске барикаде на путу. И да, били су под оружјем. И били су у првом ешалону када је пара-титоидни режим срушен. Шта је после било? Ти из првог ешалона су проглашени за „сељану“, а власт су запосели празилуковићи који мисле за себе да су супротност сељане, и упропастили све. Потписник ових редова није био из те најјаче, шумадијске колоне, али се нагутао током „деведесетих“ више сузавца него сви ви заједно. Прошао два недовршена линча. Недовршена, будући да куцам ово. Правио флајере и радио-џинглове, контролисао изборе. Деловао субверзивно, о свом руву и круву, на трпљење своје и, теже за савест, на трпљење жене и троје деце. И шта? Гледао сам

  Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л' живот може У таквом игу несрећни род?... Јевропи - Ђура Јакшић Прошле су тридесет три године од догађаја у Војводини који ни до данашњег времена нису крштени одговарајућим називом. Познати су као "Антибирократска револуција" или "Јогурт-револуција" или "догађање народа". Такви називи могу послужити за брзу идентификацију феномена, али не детерминишу суштину војвођанских бурних друштвених гибања. О некаквом "антибирократизму" нема говора. То је етикета типична за тадашњи партијско-бирократски новоговор. Народно узбуђење је тог часа било далеко од спремности на револуционарну промену система. Револуција би значила рушење и укидање дрезденског конструкта САП Војводина, али о томе, на највећу жалост, није било говора. "Јогурт-револуција" је иронична пошалица. "Догађање народа" је поетско-политичка експресија. Парадокс везан за АБР (анти-бирократску

  Железничка станица "Топчидер" заувек престала са радом. 137 година историје 07.05.1884. - 30.09.2021. Обилићу, нема више Турака, сада су дошли други и друкчији! Окрећи коња идемо на нова бојишта! Бранко Ћопић "Доживљаји Николетине Бурсаћа - Опроштај с Косовом" Криза на косôвским граничним прелазима према Србији због аутомобилских таблица је превазиђена наметнутим компромисом бриселске бирократије. Компромис се састоји у томе да се шиптарске интервентне снаге повуку са граничних прелаза уз симултано уклањање српских барикада са друмова, и да Срби не морају да скидају таблице већ само да их прелепљују стикерима. Косовским Србима је немерљиво олакшан живот јер ће извесно време живети у благодатном режиму налепница . Преведено са змијског језика политике, споразум носи извесне промене у односу на досадашњу праксу: Шиптари су морали да скидају таблице кад улазе у Србију, али после Вучићеве победе више то не морају. Возила из Србије нису скидала таблице кад иду преко

И ту полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари и погледати (Први пут објављено 2010 године) Име Ивко је ваљда једно од најсрпскијих личних имена. Сви знамо за "Ивкову славу“, која тако живописно приказује наш начин живота . Ми Ивковићи би морали бити свесни ко смо и шта смо. Ивковићи су дали многа значајна имена. Дуда Ивковић је наш легендарни кошаркашки тренер. Др. Милутин Ивковић је био славни фудбалски репрезентативац, бек, са надимком "државна кочница“. А што да не поменемо и Тривуна Ивковића, легендарног управитеља казнено-поправне установе "Сремска Митровица“. Њега су генерације упамтиле

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога ! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“. Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије. Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом. Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је о