НИМБУСОВ ПОДРУМ

И ту полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари и погледати (Први пут објављено 2010 године) Име Ивко је ваљда једно од најсрпскијих личних имена. Сви знамо за "Ивкову славу“, која тако живописно приказује наш начин живота . Ми Ивковићи би морали бити свесни ко смо и шта смо. Ивковићи су дали многа значајна имена. Дуда Ивковић је наш легендарни кошаркашки тренер. Др. Милутин Ивковић је био славни фудбалски репрезентативац, бек, са надимком "државна кочница“. А што да не поменемо и Тривуна Ивковића, легендарног управитеља казнено-поправне установе "Сремска Митровица“. Њега су генерације упамтиле

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога ! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“. Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије. Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом. Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је о

Војвођанери немају проблем са расрбљавањем, које подстрекавају и финансирају велики и моћни, већ са својим брендираним слугерањским менталитетом који препознајемо као "синдром бечких коњушара". Тај ко зна кад запаћени слугерањски менталитет је и основни носач војвођанерског новокомпонованог идентитета. Урош Предић "Весела браћа"   Док је национал-шовинистичка идентификација у Црној Гори, по лику и промисли дукљанских визионара Секуле Дрљевића и Савића Марковића у пуном процвату, аутошовинистички покрет у Срба Војводине никако да стане на ноге. Овдашњи Дукљанери, ти квази&надри витезови и сердари, који допелаше и ушанчише се на „руководећа мјеста“ још ономад, иза совјетских тенкова, не мрзе отворено само Београд, који им је централни ареал за муљање, талење, лоповлук, коцкање и ширење, већ са једнаком гадљивошћу и презиром гледају на Војводину. Назад не могу, јер их чекају овце и пашњаци. Како "мрче", тако сви сиђоши. Учили од Дукљанера. Тако смо доби

МАГЛЕ МОНТЕВИДЕА ИЛИ: О БЈЕЛИНИМ ЛАЖИМА ИЛИ: ПРОФИТНИ СОФТ КОМУНИЗАМ   Први пут објављено: 28.04. 2014 * Свака част мајсторима Драган Бјелогрлић са сценаристима Драгојевићем и Божићем је, ако изузмемо Холивудску продукцију, својим блокбастером „Монтевидео“ покорио биоскопску планету. Од Русије преко далеке али нама пријатељске Кине, до Балкана где се филм и серија у сласт гледају. Са бројем продатих улазница и изврсним „шером“ иду и филмске награде, па је Бјела са екипом покупио прегршт признања „од Токија до Милвокија.“ Пошто се филмови праве да би били гледани и зарађивали паре, свака критика је унапред осуђена на пропаст. Ако се у прикрајку свести има чињеница да је „Монтевидео“ државни пројекат (и у време ДС и у време СНС) не чуди што се наш филмски критичарски еснаф крајње благонаклоно односи према овом пројекту. Да је у питању топла људска прича постало је опште место. Неки филмски стручњаци су ишли до констатације да филм достиже филозофско-метафизичке димензије, што ве

РЕЛАТИВНИ ТЕРОРИЗАМ Хотел Краљ Давид, Јерусалим, 1946. Фото:АП На светској мапи тероризма Срби се котирају високо. Ево нас неких 5600 недеља одприлике, већ смо изгубили тачан рачун, у врху листе терористичких народа, од када је Гаврило Принцип упуцао Фердинанда. Јуче, 28. августа, у БиХ је обележаван други напад на Маркале . Тога дана су Срби, према налазима истраживача Хашког трибунала, минобацачем, из шуме, паметним самонавођеним минама које су заобишле солитере, побиле много људи на пијаци. Истина, има војних експерата који тврде да је тако нешто немогуће, већ да су експлозије подметнули домаћи муслимани да би НАТО имао изговор за војну интервенцију против Срба. Овом приликом НАТО на челу са УСА, лучоношом борбе против тероризма, је сасуо више од 4,5 тона муниције са осиромашеним уранијом на циљеве, што је изазвало тешке и дуготрајне последице. Тако су Срби поново остали записани као терористи и покошени. Истина је да смо једини европски народ тако курате среће да га од тероризма л

КАКАВ ДЕДЕК ТАКАВ ВНУК Едвард и Јосип Броз Фото: Информер/Васељенска У богатој телевизијској понуди гледалиште у Србији има задовољство да прати и сарајевску ТВ FACE, власника и глодура Сенада Хаџифејзовића. Овај сарајевски новинар је нескривени бошњачки фанатик и србомрзац. На томе гради свој штимунг и реноме. Да би својој талибанској телевизији дао неки привид ширине у пројекат је укључио нешто српског отпада. Нама је запао за око документарни програм "Намигивање звијездама" аутора Миша Марића .   Мишо Марић чита своје стихове о Титу Мишо Марић је типичан социјалистички култур-трегер и ухљеб. Полу-интелектуалац, истина добар у приповедању догодовштина из густиша ондашње високе босанско-херцеговачке политике. Водио бенд Мостарске кише. Цењен у писању сценарија за свечаности обележавања годишњица догађаја из НОБ и Дана младости. Заљубљен у Тита и партизане. То слепо обожавање није окрњило ни што су њега, урбану икону мостарску, они због којих се клео у братство-јединство изг