НИМБУСОВ ПОДРУМ

РЕЛАТИВНИ ТЕРОРИЗАМ Хотел Краљ Давид, Јерусалим, 1946. Фото:АП На светској мапи тероризма Срби се котирају високо. Ево нас неких 5600 недеља одприлике, већ смо изгубили тачан рачун, у врху листе терористичких народа, од када је Гаврило Принцип упуцао Фердинанда. Јуче, 28. августа, у БиХ је обележаван други напад на Маркале . Тога дана су Срби, према налазима истраживача Хашког трибунала, минобацачем, из шуме, паметним самонавођеним минама које су заобишле солитере, побиле много људи на пијаци. Истина, има војних експерата који тврде да је тако нешто немогуће, већ да су експлозије подметнули домаћи муслимани да би НАТО имао изговор за војну интервенцију против Срба. Овом приликом НАТО на челу са УСА, лучоношом борбе против тероризма, је сасуо више од 4,5 тона муниције са осиромашеним уранијом на циљеве, што је изазвало тешке и дуготрајне последице. Тако су Срби поново остали записани као терористи и покошени. Истина је да смо једини европски народ тако курате среће да га од тероризма л

КАКАВ ДЕДЕК ТАКАВ ВНУК Едвард и Јосип Броз Фото: Информер/Васељенска У богатој телевизијској понуди гледалиште у Србији има задовољство да прати и сарајевску ТВ FACE, власника и глодура Сенада Хаџифејзовића. Овај сарајевски новинар је нескривени бошњачки фанатик и србомрзац. На томе гради свој штимунг и реноме. Да би својој талибанској телевизији дао неки привид ширине у пројекат је укључио нешто српског отпада. Нама је запао за око документарни програм "Намигивање звијездама" аутора Миша Марића .   Мишо Марић чита своје стихове о Титу Мишо Марић је типичан социјалистички култур-трегер и ухљеб. Полу-интелектуалац, истина добар у приповедању догодовштина из густиша ондашње високе босанско-херцеговачке политике. Водио бенд Мостарске кише. Цењен у писању сценарија за свечаности обележавања годишњица догађаја из НОБ и Дана младости. Заљубљен у Тита и партизане. То слепо обожавање није окрњило ни што су њега, урбану икону мостарску, они због којих се клео у братство-јединство изг

ПРОШЛО ЈЕ ВАШЕ, А ВИ И ДАЉЕ ПРАВИТЕ ШТЕТУ   /Мало проширен манифест Ненада Јанићијевића из 2014 године/ Партизани, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, илегалци, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, кадровици, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, чупачи бркова Солунцима, милицијске кураве,   добитници седмојулске награде, филмски и књижевни цензори, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, рушитељи цркава, поражене као и победничке снаге

"КРАЈИШКО СРЦЕ СРБИЈЕ" Прву декаду августа 2021. обележили су Дани сећања на прогон Срба из Хрватске 1995., чија је централна манифестациј а одржана у месту Бусије код Београда, и Олимпијске игре у Токију, са свечаним дочеком освајача медаља испред Старог Двора. Оба догађаја су количински претерано и упадљиво неукусно коришћени за хвалу председника Вучића и његове визионарске политике. Заједничко за ова два неспојива догађаја је истост у обради. И место туге и место радости претворени су у једну политичку рекламу, у режирани "медијски садржај" за широку потрошњу. Већ препознатљиве колоне аутобуса, милом или на превару доведена публика, груписане ново-распаковане заставе на ново-одељаним штаповима којима сви машу у исто време и на исти начин док камера прелази преко масе да се види колико је та маса једнодушна. Затим стандардни сценски програми, светлосни ефекти и обавезно ОН, са својим чудноватим гримасама, патетичним бусањем у груди српске и крешчендом у виду вел

НОВАКОВ ПОВРАТАК У ПАКАО ПАТРИОТИЗМА Одлука Новака Ђоковића да се такмичи на олимпијади у Токију наново је распламсала полемике око (његовог) патриотизма. За већину народну Новакова одлука је прави мелем на рану пошто је међу врхунским нашим спортистима у добро плаћеним спортовима све раширенија пракса да се позиви селектора игноришу. Последњи такав болан ударац нам је недавно задао најбољи кошаркаш америчке лиге Никола Јокић. На супротној, аутошовинистичкој страни, исти они који су Јокићеву одлуку дочекали са пуно "разумевања" и тихим сеирењем, сада пак реагују кисело и нервозно. Пошто се човек не може намазати катраном и перјем зато што наступа на Олимпијади за своју земљу, аутошовинистички аутори се труде да "изрударе" приче које ће уклопити у свој општи наратив о погубном српском национализму и надмоћи (западно)европских етичких вредности.   Тако се у живу дискусију укључио и времешни Иван Чоловић пригодним уратком  "Како је Новак Ђоковић постао Србенда&qu

  ЈЕЗИВА ПОРУКА МИНИСТРА ВУЛИНА Министар унутрашњих послова Александар Вулин је на телевизији са националном фреквенцијом објавио делимично цензурисане фотографије обезглављених тела, у склопу политичке ток шоу емисије.   „Све (жртве) су навијачи Партизана, клали су их други навијачи Партизана… (Фотографије) су њихови трофеји, они су се тиме хвалили“.   Вулин је оценио да медијски наводи да се трибина Партизана „буни“ против председника државе Александра Вучића и да скандира против њега, представљају „инструисано незадовољство криминалне групе“.   Прво што се уочава у Вулиновом ексклузивном наступу је одсуство саосећања са породицама жртава. Колико је та инфантилна безосећајност далеко од безосећајности извршилаца злочинаца није на нама да процењујемо. Довољно мучно је што је тако видљива. "Јањичари" на задатаку током демонстрација 2020., ФОТО: Твитер, Директно Вулин је још изнео важну констатацију да против Вучића протестују "инструисане" криминалне групе. На стра

КАКО САМ ПРОВЕО ВИДОВДАН МЕЂУ БИТАНГАМА Искочио човек из жбуња и физички насрнуо на мене. Класична сачекуша. Силеџија може унук да ми буде. Уз то, нисам у ситуацији да могу да се браним. Нико ништа видео, нико ништа чуо.   Отуда, полиција ни овај пут није имала основа да интервенише.   Тако сам провео време о Видовдану, у солунском Сиригу.   Не, колико можда деловало неуверљиво или бизарно, никаквог повода за напад није било. И да је чудом било нечега, за такав насртај оправдања нема. Показало се, шта год да сам критички или лоше писао о некоме, није било довољно оштро и зато није ни сасвим тачно.   То што је урадио баџо, неће ништа променити у његовом животићу. Баџо је професионални делатник у Напредњацима, па му се, ето, може. Осећа се боље као уважени сеоски кабадахија.   Да је баџи до некакве освете, могао је господски да сачека да природа уради свој посао. Али, није господин. Ни он ни његово друштво што је сеирило. Да смо здраво друштво, таквог баџу би средина испљунула са гађењем